Поучимо се кратком причом и запитајмо шта данас значи модерно друштво
Неки модеран човек залутао у пустињи. Немилосрдна сунчева жега готово да га је испила. Одједном угледа оазу.
- Фатаморгана, -мислио је - игра светла и зрака који ме жели заварати. Прилазио је све ближе оази али она није ишчезавала. Видео је датуле, траву и стене из којих је извирала вода.
- То је, разуме се, фантазија гладног - размишљао је - па, јасно, сад чак чујем жуборење воде. Халуцинација слуха. Како је природа немилосрдна? Скапао је у тим мислима и умро.
Сат времена касније нашла су га два бедуина. Рече један - Можеш ли ти ово разумети? Датуле му расту готово уз сама уста, а он поред самог извора лежи скапао од глади и жеђи!
- Он је модеран човек - одговори други бедуин - није веровао!
Приредио
Милан Ристивојчевић, протојереј
