Божићни празници су дани праштања
Пост без праштања није пост! Причешћивати се а не опростити ближњем није причњшћивање! Јер ако не праштамо, неће нам бити опроштено! Ако не праштамо, ми тадa осуђујемо па ће и нама бити суђено !!! Ако не прашамо, нећемо наћи свој мир !!! Христос разапет на крсту је рекао „Оче опрости им јер не знају шта чине“, а за шта ти замераш ближњем? Праштајте али знајте да и код праштања треба, како каже наш народ: „ПАМЕТ У ГЛАВУ“ (расуђивање)
Праштање не значи да одмах неког помиловати као да ништа није било. И за праштање треба расуђивање. Ако неко дело није добро, треба дело осудити а не човека. Ђаво је ушао у човека и он онда греши. И за тог ко греши има наде ако увиди и да је погрешио, покаје се, исповеди и не чини то више. Помозите човеку да увиди где греши, осудите лоше дело а не човека. Нема неопротивог греха осим греха НЕПОКАЈАЊА.
Ако пак неко не увиђа своје грешке и неће да крене путем свога поправљања, опет га ви немојте осуђивати већ га жалите. Да би неког заиста осудили треба пуно тачних информација које је тешко и често немогуће докучити. Да би неког осудили треба да сте и ви безгрешни. Христос је рекао „ко није грешан нека први баци камен“.
Грешник НЕПОКАЈАНИК и ако избегне овоземаљске судове, Божију правду неће избећи и Рајска врата неће проћи и таквог треба жалити. Само тако остављате и себи могућност да увидите грешке, покајете се, исповедите, поправите и да се на крају и вама опрости.
Мир Божији Христос се роди
Аутор текста: Душан Петровић
