Пастирско писмо има за сврху подучавање свих парохијана Тамнаве као и свег народа православног не само Епархије Ваљевске него и свих Светосаваца васцелог Српства. Молитвени приручник састављен је из 25 тема које је аутор протојереј-ставрофор Митар Миловановић обрадио и прилагодио потребама савременог човека и његовог духовног узрастања. Штампано је у 11000 примерака и дели се бесплатно свим верницима приликом освећења Васкршње водице.

Пастирско писмо као део мисионарске делатности Тамнавског намесништва штампа се преко двадесет година и улази у народ у време Часнога поста, када је време појачане молитве, исправљења и кајања за све оно што човек погреши. Поуке на теме: Молитва за отклон хулних лукавих помисли, Молитва за исправљење мисли, као и друге поуке, помажу хришћанину на путу покајања. Поуке како се треба молити ујутру ,увече, приликом сваког рада, начин на који треба стајати пред иконом организују и уводе ред у свакодневни живот савременог хришћанина.

 У уводној речи о молитвеном приручнику аутор наводи поучну причу о младићу који је учио доста молитви, али није осећао да се у њему задржавају речи молитве, па је из великог умора решио да престане са молитвом. Ту помисао и намеру чуо је искусни духовник у пустињи, позвао га је и рекао да му у ситу донесе воде из реке. Младић је више пута одлазио на реку покушавајући да донесе воду у ситу и после неког времена пожалио се старцу да то није могуће. Старац му је одговорио да је вода пролазила кроз сито и прала га, па се оно сада блиста, као што је и душу младићеву препрала молитва коју је говорио и тако му чистила душу. Оваква поучна прича служи нарочито младој школској деци, која често не виде корист од послушања према својим учитељима а често и према родитељима.

 На 60 страница које прожимају речи великог угодника Светог Јована Кронштатског који говори како се треба молити Богу аутор додаје слике наших великих светилишта и доховних кошница . Једна таква духовна кошница која датира из времена Немањића недавно је у географском смислу отишла у заборав, тј. у дубину вештачког језера „Ровно“, али је остала у дубини срца и душа верног народа који се вековима на том месту молио Богу.

Аутор завршава молитвени скуп духовних поука молитвом која је почетак свих молитви и која је најпотребнија свима нама јер показује да смо деца Божија, која Бога називају „Оче наш“.

 Дипл.теолог Марко Рафаиловић, ђакон