Целим својим земаљским животом - 60 година, овај свештеномонах сведочио је Господа Животодавца, Христа распетога и васкрслога. Монашким двигом и подвигом, кроз 40 година испунио је свој завет положен Богочовеку. Рођен у ваљевском крају, у Вујиновачи 26. 02. 1953. године, а кончину своју дочекао у мастиру Каони 21. октобра 2013. лета Господњег.
„Помените ме, браћо, кад песмом будете славили Господа“
Неуморни градитељ и неимар оставио је земаљску Каону као прекрасни рајски врт. Ипак, најлепшу грађевину саградио је себи на Небесима, а у славу Господу коме је тако предано и верно служио. Храбри српски родољуб николајевског соја.
Непоколебљиви и храбри борац на бранику чистоте Православне вере, наслеђене од отаца и чуване кроз векове.
Познати, честити домаћин и гостопримац аврамовског кова.
Јуначки чувар манастирског иметка.
Мудри наставник и учитељ младих нараштаја.
Изнад свега и пре свега пастир добри и стрпљиви духовник. Пример за углед и поштовање.
Пре седам дана одликован је Орденом Светог Владике Николаја, а данас неувелим венцем небеског Цара.
Нема више нашег оца Арсе...
Нема његовог ведрог ока и благог погледа.
Нема оштрог али правичног монаха - увек кад затреба.
Нема његових мудрих поука и порука.
Нема монаха кога су подједнако волели у обе Епархије: шабачкој и ваљевској и свуда тамо где су га знали и познавали.
Нема га са нама али је знамо то засигурно, ту негде уз нас. Са неба гледа и опет поручује, оно што нам је некада за живота говорио: „Најважније је да нас не забораве после 40 дана!“.
Зато сви ви, свештеници и монаси, браћо и сестре, сви ви из шабачког и ваљевског краја, из светиња широм Србије и васцелог Православља, сви који сте познавали оца Арсенија (Цветковића) Каонског или чули за њега, молите се за покој душе његове. И не заборавите га, сећајући се речи Химнописца: „Помените ме, браћо, кад песмом будете славили Господа“.
Прота Митар Миловановић
.jpg)
