У убском Храму Христа Спаситеља, на Недељу блуднога сина, служена је Света Литургија. Светом службом Божјом началствовао је протојереј о. Милан Ристивојчевић. Недеља блуднога сина је друга припремна недеља пред почетак Васкршњег поста. Из Светог Јеванђеља тога дана чита се једна од најлепших Христових поука која нам на најјаснији начин описује значај покајања и открива нам неизмериву и неизрециву љубав Божју према нама палима и грешнима. Она нас не оставља равнодушним и тера нас на размишљање о неопходности покајања и о исправљању, тј. поправљању нашег живота и лоших навика, са чим се, набоље, мења и наш однос према небеском Оцу. Као једини човекољубац, Он наше покајање са радошћу прихвата и припрема нам нове хаљине, хаљине саткане од врлина, поста, праштања и добрих дела како би смо се спремни удостојили Царства Његовога Божјом благодаћу.
"Један човек имаше два сина, И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се." (Лк 15, 11-33)
Свету Службу Божју на Недељу блуднога сина служио је протојереј о. Милан Ристивојчевић који је у надахнутој проповеди између осталог рекао да ма колико човек био у својој греховној палости, у њему је остала мала искра која ће у датом моменту прерасти у велику буктињу покајања. Црква, као и онај богаташ (Бог Отац) радује се повратку заблуделих, али то не сме да растужи оне који су и до сад редовно ишли у цркву и да њима развије завист, већ напротив, треба сви заједно да учествујемо у радости коју нам је Бог припремио, јер Он и грешнике облачи у ново рухо врлина, покајања, поста и добрих дела. Стога искористимо ове припремне недеље за Часни пост, како би што достојанственије дочекали Празник над празницима Васкрсење Господа нашега Исуса Христа.
Сви ми, без разлике, грешимо свакодневно, било у знању или незнању, намерно или ненамерно, јавно или тајно. И мада су нам греси различити, сви ми имамо нешто заједничко, по природи људској својствено, а то је намера да свој грех, колико је то могуће, прикријемо. И да, ако се случајно открије, на разне начине оравдамо. Тек када из нашег срца проговори савест, или кад због тог, свог греха почнемо патити и страдати, не само у духовном него и у материјалном и физичком смислу, тек тада почињемо да се трезнимо и враћамо духовним вредностима за опоравак наше огреховљене душе. Зато ова прича има велики значај и поуку за људе који греше и удаљују се од Бога, али се не кају.
Отац је у овој причи Отац наш Небески – Бог. Син који је напустио дом свога оца, означава људе који се удаљују од Бога и живе у греху и пороку. Син који је стално са оцем и живи у послушности, означава људе који живе поштено, честито испуњавајући заповести Божије. И као што се блудни син вратио свом оцу, који га је примио са радошћу и весељем, тако и Бог по својој милости прима оне који се искрено и понизно кају за своје грехе и обраћају Му се.
Ко нема стрпљења с нама кад грешимо, не воли нас. Не воли нас ни онај, ко нам не прашта, кад се кајемо за грехе. А најмање нас воли онај, ко се не радује нашој поправци. Стрпљење, праштање и радост три су главне особине Божанске љубави. То су особине и сваке праве љубави - ако уопште има какве друге љубави сем Божанске!
У причи о блудном сину Господ Исус је изнео пред нас слику праве, божанске љубави у тако јасним бојама, да она живо трепери пред нама као овај свет кад га после ноћне таме сунце обасја. Две хиљаде година не отиру се боје са те слике, нити ће се икада отрети докле трају људи на земљи и љубав Божја према људима. Напротив, што год су људи грешнији, све живља изгледа та слика, све јаснија и све новија. Слава Богу за све!
Александар Мандарић, вероучитељ
