У убском световазнесењском храму, у недељу  5.10/22.9. Лета Господњег 2014, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију. Разлог и повод овом светотајинском чину био је опроштај од парохијске службе угледног, знаменитог и нама драгог протојереја- ставрофора Митра Миловановића, који је пуне 43 године био врли и плодоносни сејач на њиви Господњој. Владици су у приносу бескрвне и животворјашче жртве Господу саслуживали свештеници и свештономонаси осведочени у свом служењу Богу заједно са протом Митром. На Светој Литургији у богопријатном појању учешће су узели млади богослови београдске Богословије "Свети Сава", школе коју је отац Митар у своје време са одличним успехом завршио, и убски црквени Хор "Пресвета Богородица Тројеручица". 

     Неуморан у настојању да наш град добије велелепни храм, неустрашив у проповедима у доба најжешћих безбожничких комунистичких прогона Цркве, подршка и заштитa многим манастирима у оно најтеже доба, оснивач и уредник многобројних часописа и билтена, чији су текстови многе пробудили, охрабрили али и неке разжестили, обновитељ и духовни руководитељ Светониколајевског Богомољачког братства, одан Цркви, отаџбини и породици, строг али праведан према свима који су се нашли као његови сарадници у низу одговорних функција у Црви, духовник и интелектуалац прота Митар Миловановић је  прави узор  новим генерацијама свештенослужитеља. Овај свети и велики дан оставиће неизбрисив траг у сећању верног народа Уба и  Тамнаве.

      "Отац Митар са својом браћом подигао је најлепши храм у Епархији ваљевској, а сам често воли да каже и у српској послератној Цркви, који ће надживети све нас и остати у векове, да својом лепотом окити Царство небеско. Данас, он се повлачи са парохије, а ја га молим да остане на дужностима намесника тамнавског и црквено- судског тужиоца у Епархији. Као млад монах, дивио сам се његовој ватреној вери и проповедима у којима је неретко критиковао ондашњи безбожнички систем. Огромне су његове заслуге за Уб, Епархију шабачко-ваљевску, данас Епархију ваљевску... Зато ми је велика радост да га данас одликујем Орденом Светог Владике Николаја, да га носи на својим грудима. Наравно, да и даље служи и проповеда Васкрслог Господа у овом светом храму. Јер, за свештеника одлазак у пензију никако не значи престанак мисије" - свечано је слово Владике Милутина упућено проти Митру Миловановићу приликом уручења највишег признања Ваљевске епархије.

      Наша варош од данас има новог суграђанина, Светог Владику Николаја, јер  је део његових Светих моштију положен у величанствен трон у Храму Вазнесењања Христовог. Братство манастира Лелић, уз благослов Владике Милутина, даривало их је верницима тамнавског краја да их целивају, узносећи молитве и благодарја Лелићком Златоусту које ће он као жртву принети једином Човекољупцу Господу нашем Исусу Христу, Његовој Пресветој матери и свима Светима.

      У духовном узбуђењу и видно дирнут указаном му чашћу, прота Митар Миловановић заблагодарио је најпре Господу, Мати Божјој, свима светима, родитељима Живораду и Софији, који су га први упутили у истине хришћанске вере, Епископима Јовану, Лаврентију и Милутину, за чијих је ваката службовао, браћи свештеницима и свештеномонасима, Црквеној општини, Богомољачком братству и свим вернима који су са њим носили бреме тешких времена. На заслуге протинице Десанке указао је Владика Милутин. Јер, да њене ревности и подвига није било, ни прегалаштво протино не би дало овакве плодове. На предлог о. Митра Миловановића, за његовог наследника на парохији Владика Милутин поставио је протојереја Душана Бабића.

       Након Свете службе Божје, прота Митар је на богатој трпези љубави угостио своје многобројне сараднике на њиви Господњој - најпре Владику Милутина, свештенике, свештеномонахе, монахиње из више манастира, као и пријатеље из световних институција и појединце.

       Ревност проте Митра Миловановића неисцрпан је извор инспирације, рекао је за трпезом љубави у парохијском дому Световазнесењског храма свештеник из Прељине Мирослав Милетић, кога је живот са о. Митром спојио пре педесет година у београдској Богословији „Свети Сава“. Сличне импресије има и нишки свештеник протојереј- ставрофор Вељко Грабеж.

     Данашњи догађај вредан је сваког дивљења. Убски храм, у коме су представљене старозаветна и новозаветна историја, велика је светиња и најлепше грађевинско дело у Српској Православној Цркви за последњих 200 година. У њему се данас драги ми школски друг поклонио Богу и своме народу, следећи речи Светог Владике Николаја „све што имам дао ми је Бог и дао ми је народ“. Јер, да није верног народа, ни ми свештеници не би ништа могли учинити. Отац Митар истицао се као ђак у богословији и велика је част за ове просторе да су изродили тако богољубивог и неустрашивог човека - поручио је прота Вељко Грабеж, изразивши велику захвалност и мати Гликерији, игуманији манастира Ћелије, која му је уз о. Митра притекла у помоћ када је дошао из Дрвара.

      Ректор Богословије „Свети Сава“ из Београда проф. др Драган Протић, годину дана млађи протин школски друг, истакао је да је Епархија ваљевска одувек била позната по сјајним ученицима ове школе, најстарије у Србији (основана 1810. год.). Такође, Епископ ваљевски Г. Милутин велики је пријатељ београдске богословије, чију љубав и благост њени наставници и ђаци увек осећају. Архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовања, од доласка у Епархију ваљевску 2008. године, наишао је на дивну родитељску љубав Владике Милутина, проте Митра и свих убских свештеника. У знак захвалности и љубави према умировљеном проти, архимандрит Михаило са архиђаконом Силуаном отпевао му је Руску царску химну.

       "Тамнаво, радуј се данас! Добили смо мошти Светог Владике Николаја, да уз њих напајамо душе своје. Благодаримо Владики Милутину, лелићком братству и донатору Зорану Шимишићу" - ускликнуо је протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, старешина убскога храма, даривајући оца Митра Миловановића за 43 године пастирске службе крстом од сребра, у име свештенства намесништва тамнавског.

        Даривала је високопречасног проту Митра и  Црквена општина Уб, предивно укориченим Светим Писмом а дар му је уз здравицу уручио Душан Петровић, председник Црквеног одбора црквене општине Уб.

         Православна народна хришћанска заједница "Свети Макарије Велики" - Уб, као свом обновитељу и дугогодишњем духовнику, символично је даривала оцу Митру „Пролог“ Светог Владике Николаја. Поклон-књигу  у име ПНХЗ "Свети Макарије Велики"  уручила је сестра у Христу Биљана Живановић.

       Високопреподобна мати Гликерија поделила је са сабранима сећања на тешке године за ћелијско сестринство у „вуненим временима“ и свесрдну помоћ коју су пружали прота Митар и претходник му о. Милорад Миливојевић. У знак незаборава хришћанске љубави, мати Гликерија уручила је проти Миловановићу дело Светог Аве Јустина „Сетва и жетва“.

      Архимандрит Авакум, старешина манастира Лелић, пожелео је оцу Митру да му Господ да снаге, воље и љубави да се и у мировини не умири него да истим жаром и пожртвованошћу  настави да служи верном народу, Епархији и својој Цркви и роду.

     Као добри домаћин, прота Митар Миловановић славље у сопствену част  заокружио је даривањем Владике Милутина књигом најлепших српских пејзажа -  „Србија од злата јабука“.

      Све је добро и честито било и миломе Богу приступачно - како и наш прота Митар воли често да цитира српског народног богољубивог песника.

Високопречасни оче Митре - НА МНОГАЈА ЉЕТА!

Александар Мандарић, вероучитељ