Човек подиже своје уплакано лице и угледа Христа и рече:„Господе! Не пуштају ме у храм!” Господ му одговори:„Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају”
Још кад је био дете једном човеку бака је увек говорила: „
Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље”.
Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.
И ту му неко приђе:
„Немој руке тако да држиш!”
Друга дотрча:
„Немој ту да стојиш!”
Трећа га помери:
„Не можеш тако да се облачиш!”
Иза њега га опомињу:
„Не крстиш се како треба!”
Тада му приђе једна жена и рече:
„Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш, а онда дођи”.
Изађе човек из храма, седе на клупу и горко заплака.
Одједном зачу глас:
Дете моје, зашто плачеш?”
Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.
„Господе! Не пуштају ме у храм!” – рече.
Исус га загрли:
„Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају”
