Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој. Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи. Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом. Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле.
Постом радостим наду моју у Тебе, Грјадушчи Господе мој. Пост убрзава моју припрему за долазак Твој, једино чекање мојих дана и ноћи.
Пост отањава тело моје, да би оно што остане могао лакше осветлити духом. Чекајући Тебе не желим, да се храним крвљу нити живот да одузимам. Да би радост мога чекања и животиње осетиле.
Но заиста, неће ме уздржавање од јела спасти. Ма се хранио песком из језера, Ти ми нећеш доћи, ако пост не уђе дубље у душу моју.
Сазнадох кроз молитву своју, да је телесни пост више симбол правог поста, врло користан за почетника у нади у Тебе, но и врло тегобан за онога, ко само при њему остане. Зато унесох пост и у душу своју, да је очистим од многих дрских вереника и као девојку спремим је за Тебе.
И унесох пост у мој ум, да одагнам из њега маштања о светским стварима и разорим све ваздушне куле, сазидане од тих маштања. Да би ум мој био испражњен од света и спреман, да прими Мудрост Твоју.
И унесох пост у срце своје, да бих њиме уморио све страсти и пристрасности светске. Да би небесни мир неисказано владао срцем мојим, када бурни Дух Твој наиђе.
И наложих пост на језик свој, да се одучи од бескорисних прича и да уздржано говори само оне речи, које крче пут доласку Твоме.
И ударих пост на бриге своје, да бих их све одувао испред себе као ветар што маглу одува. Да не стоје као мутна магла између мене и Тебе, и не враћају погледе моје ка свету.
И пост унесе у душу моју смирење пред нествореним и створеним световима, и кротост према људима и стварима. И ули у мене храброст, за коју не знадох док бејах наоружан свим светским оружјем.
Свети Владика Николај Велимировић
