НЕ ПОЖЕЛИ НИШТА ШТО ЈЕ ТУЂЕ - ДЕСЕТА БОЖИЈА ЗАПОВЕСТ

"НЕ ПОЖЕЛИ НИШТА ШТО ЈЕ ТУЂЕ" је последња ДЕСЕТА БОЖИЈА ЗАПОВЕСТ од укупно ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ које нам је Господ дао на Синају преко Мојсија. У наставку текста прочитајте шта значи десета Божија заповест у тумачењу владике Николаја Велимировића.

Објашњење десете Божије заповести које нам је дао владика Николај Велимировић

Не пожели ништа што је туђе.

А ово значи:

Чим си пожелео, већ си пао у грех. Питање је сад, хоћеш ли се тргнути брзо од низбрдице, на коју те је твоја жеља навела, или ћеш се котрљати и даље на ниже.

Жеља је семе греха. Грешно дело је жетва посејаног и узраслог семена.

Запази разлику између ове, десете заповести Божије и претходних девет заповести. У претходних девет заповести Бог те предупређује од чињења грешних дела, управо од жетве греха. А у овој десетој заповести Бог силази на корен греха и грешења и предупређује те да не грешиш ни жељама својим. Стога ова заповест чини мост између Старог и Новог Закона Божијег првог датог Богом кроз Мојсеја и другог датог Богом кроз Господа Исуса Христа. Јер кад будеш читао Нови Завет Христов, видећеш, да Христос не заповеда више људима, да не убијају рукама, и не чине прељубу телом, и не краду рукама, и не лажу језиком, него Он силази дубоко у душу људску и заповеда, да се не убија ни помишљу, и да се не чини прељуба ни жељом, и да се не краде ни у мислима, и да се не лаже ни ћутке.

Тако, дакле, ова десета заповест чини прелаз ка закону Христовом, који је духовнији, узвишенији и тежи од закона Мојсијевог.

Не пожели ишта што припада ближњем твом, јер чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу, и семе ће пасти, и расти, и ширити се, и гранати се, и гурати твоје руке на грех, и твоје ноге и твоје очи, и твој језик, и цело тело твоје. Јер тело је, браћо извршни орган душе. Тело извршује наредбе које му душа издаје. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора.

Која биљка, браћо, најбрже расте? Је ли папрат? Заиста, посејана жеља у срцу човечјем расте брже од папрати. Данас узрасте врло мало, сутра је већ два пута већа, прекосутра четири пута, накосутра шеснаест пута, и тако даље.

Јеси ли данас пожелео кућу свога ближњега, сутра ћеш већ кројити план како да му је узмеш; прекосутра ћеш му је тражити да ти да, а накосутра ћеш му је отети или запалити.

Јеси ли данас погледао његову жену са жељом: сутра ћеш вазда мислити, како да је отмеш од свога суседа; прекосутра ћеш се нечисто везати с њом, а накосутра ћеш, заједно с њом, смишљати план, како да умориш свога суседа и жену му присвојиш.

Јеси ли данас пожелео вола твога суседа, сутра ћеш га пожелети два пута јаче, прекосутра четири пута јаче, а накосутра ћеш му украсти вола. Тужи ли те он, што си му вола украо, ти ћеш се на суду бранити и заклети да је во твој. И тако, из грешне жеље расту и развијају се сва грешна дела. И још запази, да ко погази ову десету заповест, погазиће, једну за другом, и осталих девет заповести.

Чуј један мој савет: старај се да испуниш ову последњу заповест Божију, па ће ти лакше бити испунити све остале. А веруј ми, да онај чије се срце испуни ружним жељама, толико помрача своју душу, да постане неспособан и за веру у Господа Бога, и за рад у одређено време, и за светковање недеље, и за поштовање својих родитеља. Истина, то важи и за све остале заповести - погазиш ли једну, погазићеш свих десет.

Неки праведан човек, по имену Ловро, остави своје село, и повуче се у планину, где живљаше усамљено. Он се стараше, да све своје жеље, сем жеље за Богом и царством Божијим, искорени из своје душе. Кроз неколико година Ловро је само мислио о Богу, молио се Богу и постио. Кад се поново врати у село, сви сељаци задивише се светитељству Ловрином. И сви га поштоваху као правог Божијег човека. А бејаше у истом селу неки Тадија, који позавиди Ловру, па рече сељацима, да и он може бити ка Ловро. И удаљи се Тадија у планину, и предаде се самоћи и испаштању. Но после месец дана врати се Тадија у своје село. И кад га сељаци упиташе, шта је радио за прошлих месец дана, он рече:

- Убијао сам, крао, лагао, опадо људе, хвалисао се, прељубодејствовао, паликућио - речју чинио сва могућа безакоња.

- Како то, кад си био тамо сам?

- Јесте, био сам сам телом. Но душом и срцем био сам у дурштву с људима непрестано и што нисам могао чинити рукама и ногама, и језиком и телом својим, чинио сам душом и срцем.

Тако, дакле, браћо, човек може грешити баш и кад се издвоји од људи и побегне у осаму. Јер ако рђав човек остави друштво људи, нису њега оставиле грешне жеље, његова ружна душа и нечисте мисли.

Зато, браћо, помолимо се Богу, да нам помогне, да испунимо и ову последњу заповест његову и тиме припремимо се, да чујемо, разумемо и примимо Нови Завет Божији, тј. Закон Исуса Христа Сина Божијег.

Господе Боже, Господе Велики и Страшни, Велики у делима својим, а Страшни у неумитној правди својој! Позајми нам твоје снаге, твоје мудрости и твоје добре воље, да следујемо и овој великој светој заповести твојој. Угуши, Боже сваку грешну жељу у срцу нашем пре него што узрасте и почне она нас гушити.

О, Владико свих светова, испуни наше душе и тела твојом снагом, јер својом снагом ми не можемо чинити ништа; и твојом мудрошћу, јер наша је мудрост глупост и мрак; и твојом вољом, јер наша је воља увек зла без твоје. Приближи се нама, да би се и ми приближили теби. Пригни се к нама да би се ми придигли к теби.

Усади, Боже, твој свети закон у наша срца; усади га, и накалеми га, и разгранај га, и расцветај га, и оплоди га. Јер ако нас оставиш саме с твојим законом, ми се не можемо спријатељити с твојим законом.

Слава нека је теби Једини Господе, а част нек је Мојсеју, твоме изабранику и пророку, преко кога си нам и дао овај јасни и моћни закон.

Помози нам, Господе, да научимо дословце овај први закон, да би се кроз то припремили за велики и преславни закон Сина Твог Јединорођеног, Исуса Христа. Спаситеља нашег, коме заједно с тобом и са животворним Светим Духом нека је вечна слава и хвала, песма и поклоњење, из поколења у поколење, из столећа у столеће, до свршетка света, до страшнога суда, до одвојења непокајаних грешника од страдајућих праведника, до победе над сатаном, до сокрушења његовог царства и до засијања вечитог царства твога на свима царствима, знаним и виђеним оком и умом људским. Амин.

владика Николај Велимировић

Објаву припремила

Анђелка Кузмановић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате

ОБЈАШЊЕЊЕ ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате

ПАСТИРСКО ПИСМО - ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ - кликните да прочитате