ОБРАЗОВАН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ИМА ОБРАЗА.
Вера човекова није друго него отварање врата душе и допуштење Богу да уђе.
Моја вера у Бога не смета ми да усвојим сву праву науку од алфе до омеге. Најбоља наука стоји у савршеној хармонији са најбољом вером. А најбољи се никад не препиру: најбољи се разумеју и љубе. Ниски или неједнаки се препиру и гложе и уживају у препирању и гложењу. Но препирање и гложење псеудовере и псеудонауке поколеба многе просте душе у вери.
Школован је онај човек који је успео да очисти језик од гадних речи и своје срце од смрадних жеља и свој ум од безбожних мисли. Ко није ово успео, томе школовање помаже само да једном наученом вештином зарађује себи за хлеб као што школован (на свој начин) медвед зарађује својом вештином играња.
Богатство је добро кад се може у добро дело обратити. Богатство је зло, кад место да да слободу човеку, стави свога сопственика у службу (зла).
Завиди ли ко губавоме? Не завиди. Зашто онда понеко завиди зломе, кад је зло већа болест од губе? Губа је болест тела а зло је болест душе.
Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш лечи болесника, но не убијај га мржњом својом.
Истина је шира, виша и дубља од васионе. Зато се истина не може знати – она се може открити духовном човеку, као што се дан не може знати, но може се открити отвореном оку.
Највеће истине лакше ћеш доказати људима животом но речима. Зато и не почињи говорити о њима прво језиком јер ћеш их довести у сумњу.
Сматрај сваки дан као један цео, отпочет и завршен живот. Одживи га као целину а не као део. Нек се сваки твој дан одрони од тебе као цео један човек с којим ћеш желети да се опет састанеш као с пријатељем и да га без стида покажеш васиони.
Понекад се човеку учини да је пут безбожнички прав, јер види безбожника где се богати и успева. О, кад би му се дало да види крај тог пута!
Дани пораза теже се заборављају него дани победе.
Врећа прашине не повећава вредност једном зрну злата у прашини.
Прави господин је онај који има господску душу и господски карактер.
Последица првог греха јесте други грех.
Често истог дана кад учиниш један грех, учинићеш и други; и кад покажеш једну врлину показаћеш и другу.
Давање је израз онога што смо.
Кад умре краљ слуге се радују. Кад умре богаташ радују се сиромашни. А кад умре мудрац глупаци се радују.
Бог није створио људе за погибију него за спасење. Има ли баштована који сејући поврће, жели да му се поврће сасуши и пропадне? Једну жељу Бог има: да се сви људи покају и од зла поправе.
Свети Николај Велимировић, мисли узете из књиге О Богу и људима, (одломак)
Припремио: Златко Перић
