Руски научник Валериј Сљозин – један од руководилаца петроградског Психонеуролошког института „Бехтерјов“ – објавио је, по завршетку вишегодишњег експеримента међу свештеницима и верницима неколико религија, да је молитва човекова билошка потреба.

            Сљозин је прво месецима контролисао мозак и нервни систем седам петроградских свештеника и монаха којима је наизменично давао да читају стихове и молитве, и дошао до открића која сматра важним:

            „Када сам им давао да читају поезију, у све седморице су се биолошки ритмови убрзавали. Али, када је долазило до молитве – у свих су ритмови постајали све ређи и ређи. Код већине се на крају постајали само спори делта – ритмови са фреквенцијом од два – три херца. Одрасли човек је у таквом стању само за време спавања без снова.

            Додуше, овакви биоритмови постоје и у будном стању, али једино у беба које нису старије од два месеца. Што је такође симптоматично, код монаха који се најусрдније молио, долазило је до – иако је, наравно, био при свести – потпуног искључивања коре великог мозга.

            У овом контексту, није ли дошло време да се сасвим другим очима почне гледати на чувене Христове речи: „Будите као новорођенчад и бићете спасени“? Тим пре што вера у Бога, човека спасава од страха, од онога што највише подрива здравље и што за време молитве долази до удаљавања од „реалности“, па то „искључивање“ – како смо утврдили – помаже разарању патолошких веза које се формирају и у мозгу и у људском организму у целини“.

            О резултатима својих експеримената са тројицом људи док су се бавили „медитативном јогом“ и по двојицом католичких свештеника, доктор Сљозин каже:

„Установио сам да медитативна јога убрзава биоритам. А јогину, иначе Индусу, којег смо замолили да лагано прочита „Оче наш“, неочекивано је постало лоше. Код католичких свештеника током молитве се редовно уочавала тенденција успоравања биоритма, али доста далеко од стања „новорођенчади“. Један од њих ми је касније рекао: „Православци су усрднији у молитви“.

            Сљозин је последњих дана у експеримент укључио и двојицу зен – будиста и једног муслимана из Јемена. И, већ уочио: да се код будиста биоритам прво убрзава а потом знатно успорава, док код муслимана – ни у време намаза – није долазило ни до каквих значајнијих промена у раду мозга иако се снага алфа ритма ( 8 – 12 херца) смањивала. Да би из свега извео овакве закључке:

            „Наука је до сада знала три стања човековог мозга: будност, спавање без сна и „плитки сан“ са сновима. Сада је јасно да постоји и четврто: молитвена будност за време које човек све што се око њега догађа прима директно – мимо мисаоног процеса и анализирања. Сматрам да је ово стање људима потребно колико и три остала, да човек без њега деградира и оболева. Другим речима, уверен сам да молитва заиста може да лечи и да молитва истинских православаца, по свему судећи, помаже највише. Да је најлековитија“.

Извор: Вечерње новости, Понедељак, 14. јануар 2002. године,

Аутор текста: Ђуро Билбија

Припремио: Златко Перић