Преподобни Макарије Велики, стуб монаштва чије речи и дела сведочи Свето Предање, а који на позив Спаса нашега Господа Исуса Христа не остаде суздржан, већ доприносећи примером каква ученик може предати свом Учитељу у подвигу, смирењу, искушењу, вери, умножењу врлина и молитви, би прослављен као светитељ и данашњи дан управо је посвећен њему.
Празник Преподобног Макарија Египатског, којег Православна Црква 1. фебруара/19. јануара прославља, своје молитвено сећање отпочела је дан уочи празника великим бденијем и сутрадан наставила светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин уз саслужење проте Митра Миловановића и свештенства и монаштвва ваљевске епархије.
Надахнут Духом и узором какав је Преподобни Макарије, у свом празничном слову Епископ Милутин је рекао:
-Поштована браћо и сестре, најпре да честитамо оцима нашим овде на Убу храмовну славу брвнаре Цркве која иза нас и у којој због тешких услова нисмо могли служити, него служимо овде у овој великој Цркви, Цркви Вазнесења Христовог. Честитам братству хришћанске заједнице овај празник, пошто је хришћанска заједница Уба узела да слави једног од највећих светитеља ране Цркве Христове Светог Макарија Египатског.
Жао ми је што овде нема више монаха и монахиња, пошто је то празник посвећен њима, празник преподобних отаца ране Цркве. Али где су два или три сабрани у име Христово, онде је и Христос. Према томе, овде нас има више и од два и од три па је и Христос са нама!
Од рођења Христовог па до 313. године када је Црква прогоњена и од римске и од јудејске власти била је најјача. Јер Црква када се гони тада је и најјача! Не када је у благостању, онда није јака. Али нема периода у Цркви Христовој да није била гоњена и у тим временима било је оних за Христа и против Христа што је и данас, драга браћо и сестре.
Велики човек пита: „Шта је то хришћанство?“ Да ли данас, да ли XXI век може да каже: „Ми смо хришћани?“ Ретко ко! Када би Христос сишао на свет да ли би нас познао? Да ли би нас признао да смо ми хришћани? Ево примера какав треба да буде хришћанин. И један од најбољих примера каквих је било од Христа па на овамо јесте Преподобни Макарије Египатски.
Као млад човек био жењен по заповести оца његовог, који је био свештеник. Његова Супруга прзо се упокојила и преселила у вечност што Светог Макарија оставља самог. Сагледавши пролазност овога света и њено ништавило. Чуо је речи Христове: “Овај свет лежи у злу и ко жели да иде са мном нека се одрекне себе и узме крст свој о пође са мном“. Чувши те речи, Свети Макарије, пошао је у пустињу египатску. Најстрожије провео цео живот. Тамо је понекад јео али је претежно гладовао. Када су га питали: „Зашто Свети Макарије, зашто старче си такав, од кости и коже, и када једеш и када не једеш?“ На то је Свети Макарије одговорио: „Од страха Божијега!“
Данас многи говоре да не треба се плашити Бога... Да! Не треба се плашити, треба Га волети! Али када имаш љубав према свом детету, према свом супругу или супрузи, девојци или младићу, ти увек имаш страх како ћеш одговорити на ту љубав! Не страх од те љубави, него како ћеш одговорити на њу. Да је не изневериш чиме би та љубав ишчилела и нестала због чега би остали потпуно празни.
То је тај свештени трептај пред Богом живим!
Када га је један ученик његов питао: „А оче шта да чиним да спасем душу своју?“ Чујте шта је рекао Свети Макарије, чујте и преслишајте сами себе: „Ако хоћеш да спасиш душу своју и да видиш лице Бога Небескога и да уђеш у славу неописиву, немој никада никога осудити!“ Где смо ми? Да ли се хришћани не утркују да осуде комшију свога, пријатеља свога, владику свога, свештеника свога, мужа свога, супругу своју? Да што више осуђујемо и видимо својим очима какав је други, а себе некада не видимо. Ако хоћемо да се спасемо, порука великог египатског монаха Макатија јесте: „Не осуди никога!“ А Христос је рекао: „Не судите и неће вам се судити!“- напоменуо је у Свети владика ваљевски Милутин.
Након Свете Литургије прешло се за трпезу за којом поред богатог обеда припремљен је и богат културно-уметнички програма којег су увеличали гласови хора Цркве Уб и ученици верске наставе уз приказ једног богомољачког саборовања из 1940. године којим је заседао Свети Николај Жички и Охридски.
Протојереј Душан Бабић, духовник ПНХЗ "Свети Макарије Велики", захвалио се Епископу на залагању да живот ове скромне хришћанске заједнице још јаче исијава Животом! Поменувши плодове и рад саме заједнице како кроз хуманитарне акције, тако и кроз ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ које хришћанска заједница на различите теме организује једном месечно. Такође, отац Душан у свом обраћању нагласио је и мошти Преподобног Макарија Великог које је трајно даривао баћушка Јован из манастира Лешје.
Свима присутнима обратио се и дугогодишњи члан хришћанске заједнице Предраг (Чеда) Кузмановић који је ослањајући се на речи из Јеванђеља и конкретне животне ситуације позвао на делање и умножавање доброчинства!
Неизоставно је поменути и породицу Марковић која је својом несебичном љубављу помаже Цркву и која је ове године добила Светомакаријевску награду, књигу "Несвети а Свети".
Такнут припремљеним програмом и сећању на богомољачки покрет и његову улогу коју је имао у историји Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин завршио је Светомакаријевско саборовање у Убу.
Кликом на линкове испод погледајте и прочитајте више:
СВЕТОМ МАКАРИЈУ ЕГИПАТСКОМ У ЧАСТ
СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДОШАО У СВОЈ ХРАМ У УБУ
Православној народној хришћанској заједници "Светог Макарија Великог"
Новооснована рубрика сајта ЦРКВЕ УБ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
Милош Рафаиловић вероучитељ
Погледајте и:
Галерија слика
