
На овом свету нитшта није вечно и мора се одржавати, мењати и побољшавати. Слава Богу и људима добре воље, приводе се крају радови на санацији црквеног звоника. Ово је трећа у низу реконструкција у нашем храму ове године.
Ко је последњих дана улазио у црквену порту наше цркве у Убу могао је приметити да се ту нешто ради на звонику поред цркве брвнаре. Наиме, иако је звоник најмлађа грађевина у нашој порти тренутна ситуација је налагала хитну санацију дрвених носача горњег дела звоника.
Црква брвнара посвећена св. Макарију Великом изграђена је 1999.г. као привремени објекат - црква у коме је требало вршити богослужења док се не изгради нови саборни храм Христа Спаситеља на месту старог, оронулог и тешко оштећеног у земљотресу у јесен 1988.г. На жалост новац који је био обезбеђен од државе као помоћ за пострадале објекте у поменутом земљотресу једва је био довољан за саму цркву, тако да тада звоник није био ни урађен.
Уз велико разумевање тадашњих општинских власти 2008.г. Општина Уб је обезбедила највећи део средстава, тако да је исте године и саграђен звоник у стилу цркве брвнаре са леве стране непосредно на улазу у исту цркву. Доњи део је зидана просторија са квадратном освновом, док је горњи део урађен од дрвета у стилу саме брвнаре. Дрвени део се ослања са четири масивна дрвена стуба на плочу зидане просторије, и исти је учвршћен са осам такође дрвених спрегова. У врху је постављено мање звоно од два која су се налазила на старој цркви.
Обезбеђена средства нису дозвољавала да се уради од квалитетнијег материјала, тако да је горњи, дрвени део израђен је од чамовог дрвета који никако не спада у материјал погодан за израду грађевинских елемената који трпе спољне временске утицаје, поготово влагу. Што је још горе, испоручилац грађе израдио је елементе од дрвета сеченог у "невреме" (постоји период у току године, као и положај месеца када треба сећи дрво за грађу), што се тада није могло знати, нити са наше стране утврдити.
Иако је дрвени део звоника редовно, сваке године одржаван и премазиван заштитним средствима, ипак редовним прегледом ове јесени од стране грађ. инж. г. Жике Лазаревић утврђено је да је доњи део дрвене конструкције толико отрулио и нападнут од жишка да је потребна хитна санација како не би дошло до урушавања. Предложио је да се доњи угрожени део замени челичном носећом конструкцијом а та конструкција обложи дрветом, како не би одступало од постојећег изгледа.
Хвала Господу Богу увех се нађу добри људи да помогну у невољи. Тако и овај, по ко зна који пут исти:
Породица Ђурђевић са Уба на челу са г. Милорадом Ђурђевић, власником фирме "Еурометал" одвојила је своје раднике, средства, материјал и израдила потребне челичне елементе и тренутно их уграђује.
Такође и породица Леонтијевић из Уба на челу са г. Драганом Леонтијевић, власником фирме "Леон" лично и са својим радницима поставили су скелу, осигурали конструкцију и заједно са радницима "Еурометала" одстрањују оштећене дрвене делове конструкције звоника.
Радови су у току и надамо се да ће ускоро бити завршена прва фаза, у којој је потребно заменити оштећене дрвене делове челичном конструкцијом.
Друга фаза ће наступити касније када могућности и време дозволи. А то је маскирање челичне конструкције дрветом, како би све то изгледало као раније.
Шта рећи? Мудри људи су говорили: "лакше је саградити, него то све после одржавати". Наша порта је пуна прелепих објеката које треба одржавати, па и нешто санирати, како споља, тако и изнутра. За то су потребна и средства и рад. Како је тренутно наша црква ослоњена на осиромашен народ и једне те исте доборочинитеље, и уколико се ту нешто не промени, сасвим сигурно нас чека тешка будућност, ништа мање него у тешким грађевинским данима.
Текст припремио
Ђорђе Сандић