Треба имати расуђивања и стрпљења. Помоћи ће Бог. Радио везиста који је био са мном у војсци по струци је био лекар, безбожник и богохулник. Сваког дана је долазио у јединицу да ми испира мозак. Причао ми је о Дарвиновој теорији и сличним стварима, чисто хуљење: Али после једног догађаја схватио је неке ствари. Били смо на неком задатку и натоварили радиостаницу на једну велику мазгу.

На једној оштрој низбрдици мазга је почела да се клиже и ја је ухватим за реп а лекар ју је држао за улар. У једном тренутку, како јој је самар исувише гњечио уши, мазга се ритнула задњим ногама и толико ме ударила да сам одлетео неколико метара. Кад сам дошао себи устао сам и схватио да могу да ходам! Једино чега се сећам је да сам пре ударца рекао: "Богородице моја." Ништа друго. Остали су ми печати од њених потковица. Овде по грудима све ми је било плаво. Толиком силином ме ударила мазга! Лекар није могао да верује када је видео да могу да ходам! И наставили смо пут. Кад смо мало одмакли лекар се спотаче о један камен и паде. Није могао да устане и да настави пут. Поче да виче: "Пресвета Богородице, Христе мој!" И рече ми: "Сада ће сви да ме оставе: готов сам. Ко ће ми помоћи?" Плашио се да га не ухвате. "Не брини", рекох му, "сешћу и ја овде поред тебе. Ако ухвате и заробе мене, заробиће и тебе." Јадник је после размишљао: "Арсенија [световно име О.Пајсија] је тако снажно ударила мазга и он је одмах устао, а ја сам се мало оклизнуо и не могу да ходам." Убрзо је устао, али је храмао, па сам га придржавао. Остали су већ далеко били одмакли. Добио је лекцију, па је после дошао себи. Свакога дана је хулио, а онда када је био у опасности, повикао је "Пресвета Богородице!" Богородица се сажалила на њега! Један други, опет, који је у војсци возио мотоцикл два пута је ломио ногу, али је и даље хулио.

 - Нисте му ништа рекли?

 Шта да му кажем? Нисам ништа рекао, а он је псовао непрестано и Христа и Пресвету Богородицу намерно, да ме секира. После сам то схватио, па сам се само молио. Али да видите, иако су у почетку псовали и тај и други из чиста мира, касније, кад се нађу у невољи почну да гризу језик ако им полете псовке! У случајевима кад чујеш да неко безочно и намерно хули најбоље је да не обраћаш пажњу и да се у себи молиш. Јер ако примети да обраћаш пажњу он ће непрекидно псовати, а ти ћеш на неки начин постати узрочник његове демонизованости. Међутим, ако човек који псује није бестидан него има благу нарав и псује из рђаве навике, онда можеш нешто и да му кажеш. С друге стране, ако и има благу нарав али је пун егоизма, онда припази да му се не обраћаш оштрим речима него што смиреније можеш и са болом. Шта каже авва Исак Сиријски: "Снагом својих врлина постиди оне који се са тобом споре.., и ућуткај их кроткошћу и тишином својих усана. Порази бестидне својим добродетељним опхођењем, а распусне у насладама затварањем очију" (Подвижничка Слова, Слово 23, 10).

Свети старац Пајсије Светогорац