СТРАСНА НЕДЕЉА

СТРАСНА ИЛИ ВЕЛИКА НЕДЕЉА ЈЕ ПОСЛЕДЊА НЕДЕЉА ВЕЛИКОГ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА. НАЗИВ ВЕЛИКА ЈЕ ДОБИЛА ЗБОГ ВЕЛИКИХ СПАСОНОСНИХ ДОГАЂАЈА ПО РОД ЉУДСКИ,ЈЕР ЈЕ ГОСПОД УНИШТИО ГРЕХ,ЂАВОЛА И ПОБЕДИО ЈЕ СМРТ СВОЈИМ СЛАВНИМ ВАСКРСЕЊЕМ.НОСИ И НАЗИВ СТРАСНА-СТРАДАЛНА,ЈЕР ЈЕ ГОСПОД РАДИ НАШЕГ СПАСЕЊА ПРЕТРПЕО СТРАДАЊЕ И КРСНУ СМРТ.

Страсна седмица је последња надеља Васкршњег поста. Од најстаријих времена ове последње дане пред Васкрс- Пасху Црква је проводила у најстрожијем посту. Термин страсна седмица се појавио као успомена на страдања Господа Исуса Христа,на страсти, страдања које је претрпео. Апостолске установе одређују за ову недељу најстрожији пост, односно само хлеб, со и воће, а за Велики петак и Велику суботу је предвиђен тотални пост.    

            По Јерусалимском типику Света Четрдесетница се завршава у петак , уочи Лазареве суботе, па се до Васкрса сваки седмични дан обележава свечано и има своју тему, као успомена на последње догађаје из Христовог живота.Сви дани се проводе у посту без уља, сем Великог четвртка, који се сматра празничним даном.Тога дана је установљена Света тајна Евхаристије,односно, тада је настала Св. Литургија. Према предању Цркве, на Велики Четвртак је Господ Исус Христос окупио своје ученике на Тајној вечери, када је разломио хлеб, и рекао: „ Једите ово је тело моје које се за Вас ломи.“ И узео је чашу рекавши:“Пијте из ње сви ово је крв моја која се за Вас пролива.“ Црква ово назива речима „установљења“. Дан пре на Велику среду Читају се химне које говоре о жени грешници која је миром помазала Исуса Христа (Лк. 7,36-50). На Велику среду престаје се са служењем пређеосвећених Литургија које су се служиле током целог поста средом и петком. 

            На Велики четвртак се такође освећује Свето миро,али само у саборним храмовима аутокефалних- самосталних Цркава , које се касније дели по свим епархијама.

            „ Страсна Јеванђеља“ нам излажу садржину страдања Христовог.  Има их дванаест према броју сати ноћи.  То су одломци узети из сва четири јеванђеља и говоре о последњим тренуцима Христовог страдања.  Читају се у храмовима  и заједно са антифонима који се певају треба да мотивишу вернике да време поведу у молитви како би подсетили на апостоле који су се молили са Христом.

             На Велики петак се прославља успомена на само Христово страдање. Тога дана је Христос умро због свих нас и сматра се најтужнијим даном у години. Сећамо се самога суђења, разапињања на крст и Голготе, његовог коначног страдања. Тога дана се не служи Св. Литургија, зато што је тога дана Христос сам себе принео на жртву. Тога дана такође у храмовима не звоне звона и то траје до самог Васкрса.  Увече се износи плаштаница- украшено платно које представља Христово полагање у гроб.

            На Велику суботу како нас Црква учи, Христос је у гробу а душом је у аду. Поподне у Јерусалиму се у Цркви Христовог гроба већ вековима дешава чудо- силазак „Благодатног Огња Госпогњег“ . Догађај који се вековима догађа на Велику суботу, када силази Благодатни огањ, који представља Чудо Божије којим се људима показује присутност Светога Духа ,трећег лица Божијег.

            У поноћ се служе у нашим храмовима Васкршње литургије Св. Василија Великог којом се оглашава да је Христос Васкрсао, победио смрт и мртвима у гробовима живот даровао. Овим је Велики или Часни пост завршен и почиње празновање Васкрса које се прославља три дана.

                                             ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!