СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ СЛАВА ХРИШЋАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У УБУ

Слава Православне народне  хришћанске заједнице Свети Макарије Велики при храму Христа Спаситеља у Убу, почела је празничним бденијем које су служили Свештеници Предраг Велимировић, парох лајковачки и Александар Мандарић, вероучитељ и сабрат храма Христа Спаситеља и ђакон Стефан Радовановић, за певницом су појали студенти, вероучитељи и свештеници при Црквеној општини Уб.

На дан молитвеног спомена Светог Макарија Великог, 01. фебруара 2022. године, у храму Христа Спаситеља  у Убу, Свету Литургију је са братијом Архијрејског намесништва тамнавског, протојерејом Небојшом Миливојевић, архијерејским намесником, протом-ставрофором Драганом Алимпијевић, старешином храма у Убу, протом-ставраофором Митром Миловановић, умировљеним архијерејском намесником и некадашњим парохом убким, протојерејом Миланом Васиљевић, парохом лајковачким, протојерејом  Станишом Ђокић, парохом убским и ђаконом Стефаном Радовановић служио је архимандрит Доситеј Хиландарац, игуман манастира св. Георгија – Ћелије колубарске код Лајковца. Славске дарове припремили су и принели чланови Богомољачког покрета из Уба, чији рад су благословили блаженопочивши епископи: Јован, Лавернтије и Милутин.

Данас благословом Његовог Преосвештенства Господина Исихија Хришћанска заједница чији је покровитељ Свети Макарије Велики живи и ради и неодвојиви је део црквене заједнице храма Христа Спаситеља у Убу. Захваљујући Богомољцима и њиховој химни из песмарице Светог Владике Николаја „О јагодама Светог Макарија“ Уб је 1999.г. добио цркву посвећену Светом Макарију која данас такође слави.

„Ми који смо удови тела Христовог, за нас не постоје неке другачије заповести које би важиле једне за монахе а друге за људе који живе у свету. Једно је Јеванђеље, један је Закон Божији. Ми се само разликујемо по начину како испуњавамо то Јеванђеље Христово“ рекао је о. Доситеј на почетку литургијске беседе.

Игуман Ћелија колубарских је указао да се разликују и службе које је Бог дао људима – једни су угодили Богу служећи Му као пророци, други као апостоли, трећи као светитељи, затим свети мученици, преподобни, свети бесребреници, праведници и појаснио сваку службу светих које славимо понаособ.

Подсетивши да је преподобни Макарије, чије име у преводу са грчког језика значи „блажени“, био један од оних који је угодио Богу у монашком чину, о. Доситеј је рекао да је „ништост духа двојака“ – „створени смо ни из ичега и ништа смо без Бога“. „Веома је важно себепознање да би се дошло до Богопознања“ нагласио је о. Доситеј и додао да „иако смо ништи позвани смо да постанемо да постанемо не 'ништа' него 'неко', а постајемо 'неко' када постанемо слични свом Творцу“.

Човек се помрачио, запао у духовну беду и другу врсту ништавила, а „када то човек схвати на прави начин, када се душа ожалости и пожели да се врати у наручје Божије, тада настаје један преображај који ми зовемо покајање“ указао је о. Доситеј и, надовезујући се на друго блаженство, нагласио да је „једини плач који доноси утеху – покајни плач“.

Следеће блаженство на лествици духовног узрастања је чистота срца, указује о. Доситеј и додаје да је за виђење Бога потребан другачији вид, који има наша душа, па зато треба да је умијемо покајањем. „Чистота је природно стање људске душе“  напомиње о. Доситеј који појашњава да душа мора бити чиста да би тражила Бога, те је потребно да се трудимо, „победимо у себи старог човека који робује варљивим жељама које га маме и варају“. Тако се стиже и до првих плодова покајања – врлина, кротости и чистоте.

„Правда Божија и воља Божија је да на овој земљи буде љубав, да волио једни друге и да волимо Бога“ каже о. Доситеј, додајући да се из те жеље и рађа следеће блаженство – блажени милостиви, што је први знак љубави јер смо приметили ближњега и почели да му чинимо добро.  „Ко не воли ближњега, тај и не зна шта је живот“ напомиње о. Доситеј.

Управо из те љубави настају и следећа блаженства, која говоре о томе шта смо све спремни да претрпимо за свога Творца. Онда ми постижемо ту савршену љубав и тек тада бива да смо „светлот свету и со земљи“. „Ми треба да будемо мирис Христов на овој земљи“ наглашава о. Доситеј.

Подсетивши на прочитано Јеванђеље, игуман Ћелија колубарских је указао да је управо преподобни Макарије био добар и веран слуга, достојан да му буду откривене тајне Божије. Његов аскетски живот је уродио изузетним врлинама душе, а изнад свега – смирење и кротост, рекао је о. Доситеј говорећи о овом Божијем угоднику. „Смирење је ознака изузетне Божије благодати у Макаријевој души, а такође и ознака савршенства“ указао је о. Доситеј Хиландарац и поучио да „ми морамо стећи врлине душе због којих ће Бог погледати на нас, због којих ћемо ми њему бити мили“. „Не можемо очекивати велика Божија добра док не смиримо свој ум и своја срца, док не стекнемо врлине Божије. Старајмо се да имамо мир у души, мир са свима и мир са Богом“, закључио је о. Доситеј Хиландарац.

Након освећења славских дарова у цркви Светог Макарија Великог приступило се трпези љубави, коју је духовник Православне народне хришћанске заједнице протојереј Душан Бабић припремио са својм сестрама мироносицама и браћом богомољцима.

Прота Душан се захвалио на љубави браћи свештенослужитељима који су узнели литургијске молитве пред часним престолом на челу са архимандритом Доситејом. У знак захвалности Хришћанска заједница је породици Перишић Светолику и Јованки даровала икону Светог Макарија за њихово несебично помагање светога храма.

Обраћајући се за трпезом архимандрит Доситеј је честитао славу богомољцима и замолио их да својој деци дају српска имена која су лепа и имају јасно значење тј. корен од чега су изведена. Име је важно јер одређује начин живљења.

Архијерејски намесник је пренео благослов Епископа Исихија и пожелео да се богомољци окупљају на данашњи дан до краја света у здрављу и духовној радости.

 

Погледајте и: