"Смиреност долази као последица моралног савршенства Смирен је нелукав, искрен и непосредан." - Свети Нектарије Егински
О истинској смирености
Смиреност долази као последица моралног савршенства. Истинска смиреност има основе у унутрашњем човеку. Она је одраз унутрашње благодати душе, блистања њених врлина и њене духовне преукрашености. Она као благодат, унутра изливена, лик смиренога чини светлим и љупким. Смиреност је права слика нарави и пројава душевног расположења и унутрашњег величанства смиренога.
Она, будући нелицемерна и неизвештачена, проста и туђа има постојан и непромењен карактер који се никада не мења или преображава из смиреног у несмирено, те тако стално остаје исто.
Смирен је нелукав, искрен и непосредан. Он ступа путем врлине и твори добро. Владања је простојног, опхођења је благородног, речи су му одмерене, а нарав му улива поверење. Држање тела му је долично и достојанствено и лишено сваког разметања. Израз лица природан је и нелицемеран, поглед му је ведар, постојан и нељубопитив, покрети одмерени и мирни, ход природан и уједначен, кретање.
Свети Нектарије Егински
