У недељу, 13. јула, пред сам полазак на поклоничко путовање,  духовник ПНХЗ "Свети Макарије Велики", протојереј о. Милан Ристивојчевић служио је молебан за миран и Богом благословен пут.

       После целоноћног путовања, у раним јуртарњим часовима стигли смо у манастир Режевићи. Манастир се налази на 12 километара од Будве. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а ктитор му је Свети краљ Стефан Првовенчани. Поклоницима из Уба, манастир у Режевићима је некако посебно драг. Разлог томе је благослов и сећање на великог духовника блажене кончине архимандрита Мардарија.

        Духовна раздраганост била је незаустављива, нарочито сазнањем да све светиње, почев од приморја, одишу српским духом градитељства, ктиторства, духовне бриге и уопште старања за верни српски народ који је од памтивека живео и живи на поменутим подручјима.  

         Следећа светиња коју смо походили био је манастир посвећен Светом Никола у месту Брчели, недалеко од  Режевића. Манастир је из 15. века, али јако је предање да га је подигла краљица Јелена Анжујска, значи 13. век. Од занимљивости издвојио бих чињеницу да је у њему боравио лажни цар Шћепан Мали, а у најновијим археолошким истраживањима пронађени су земни остаци који по свему судећу њему припадају.

        Божјом благодаћу стижемо на Скадарско језеро. Манастири или остаци манастира на овом језеру нанизани су као бисери, а само место се зове Зетска света гора. Ми идемо у манастир Врањина. До њега се стиже само чамцем, па узбуђења није недостајало. Манастир Врањина је посвећен Светом Николи. Потиче са почетка 13. века. Саграђен по благослову Светог Саве, а саградио га је његов ученик Иларион, потоњи први епископ зетски. Манастир је имао веома богату и бурну историју. Данас је у фази обнављања. 

       Напустивши Скадарско језеро, упутили смо се у Подгорицу, родно место Светога Симеона (Немање). Одредиште у том граду био је велелепни храм Христа Спаситеља. Храм је импозантан и величанствен. Радови на изградњи Храма почели су 1993. године благословом патријараха васељенског Вартоломеја  и српског Павла, а освештан 2013. Лета Господњег.

       Из Подгорице пут нас је надаље водио ка главном одредишту поклоничког путовања - манастиру Острог. Под острошке стене стигли смо предвече, непосредно пред вечерњу Божју службу. После узнете молитве, скрушено и са намером кренули смо ка Горњем манастиру где почивају свете, нетрулежне и чудотворне мошти Светог Василија Острошког Чудотворца. Преспавали смо под отвореним небом, тик уз Свете мошти великога светитеља и Божјег угодника. 

     Сутрадан, трећега дана поклоничког путовања, из манастира Острога кренули смо правцем манастира Пива. Светиња се налази у Плужинама, средњовековне области зване Пива. Манастирска црква Успења Пресвете Богородице подигнута је средином 16. века  од стране Митрополита Херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха Српског. Пивски манастир је саграђен убрзо пошто је Патријарх Макарије Соколовић обновио Пећку патријаршију уз помоћ брата од стрица, великог везира Мехмеда Соколовића, чија се фреска налази у храму. У манастиру се чувају мошти Светог краља Уроша, делови моштију Светог Григорија Јерменског, Светог Григорија Богослова и Светог Свештеномученика Елефтерија. 

        Из манастира Пиве преко прекрасног пивског кањона напуштамо Црну Гору и ступамо на тло Херцеговине. Одлазимо у мало али као из бајке место Чајниче. У Светоме храму налази се икона Чајничка Красница (лепотица). По предању, једна је од икона коју је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука. Икона је чудотворна. Свештеник чајничког храма одслужио је молебан за здравље пред иконом Пресвете Богородице Чајничке. О утиску и осећањима пред светом иконом остајемо неми, без речи, осим: "Пресвета Богородице, спаси нас!"

       Дан је на измаку и време је за повратак својим домовима. За одмор изабрали смо Вишеград. У касним вечерњим часовима, духовно оснажени, задовољни и испуњени молитвеним миром, стигли смо пред капије убскога светога храма. Слава Богу за све!

Александар Мандарић, вероучитељ