Теодорова субота и Недеља Православља, два дана у којима је велики број православних хришћана у храму Вазнесења Господњег у Убу пришао Светој Чаши на сједињење са Господом Богом и Спасом нашим Исусом Христом.
Теодорова субота, други дан причешћа, када се у убском храму причестило око 600. верника. Божанствену Литургију Светог Јована Златоустог служио је протојереј Душан Бабић, уз саслужење јереја Александра Мандарића и ђакона Ивана Јовановића.
Литургију Светог Василија Великог у Недељу Православља служили су старешина убског храма, протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, протојереј-ставрофор Митар Миловановић и ђакон Иван Јовановић.
,,Данас Црква слави победу Православља, победу поштовања икона, победу поштовања Бога, победу поштовања светитеља, победу поштовања човека. Бог, када је стварао човека, рекао је ,,Хајде да начинимо човека по обличију нашему“ и створио је Бог човека по обличију своме; зато је човек икона – слика Божија. Јер шта је душа ако не икона – слика Божија у човеку, а шта је тело, ако не ,,рам те душе“, како каже Ава Јустин. Шта је 843. године, у деветом веку, дакле, одбрањено, и зашто ми, православни, ову недељу православља поштујемо? Одбрањена је икона Божија у свету, одбрањен је човек и душа људска, највећа вредност у свету, ,,јер какву корист имамо ако цео свет задобијемо, а души својој наудимо“. Невидљиви Бог сишао је на земљу и обукао се у тело да нам каже те речи – да је душа човекова најважнија на свим световима, Бог је показао да је Његова икона – слика најважнија. Сто двадесет година је уништавана и спаљивана икона Божија на свету у време иконобораца, док нису дошла царица Света Теодора, Свети Михајло, и они су заједно са Светим Оцима прославили победу поштовања икона. Из тог времена, када су иконоборци гонили иконе и оне који су поштовали Лик Божији осликан на тим иконама, је и Свети Јован Дамаскин, који је био иконописац. Иконоборни цар, Лав Трећи Исавријанац, оклеветао је светитеља пред кнезом за издају државе и овај кнез му одсече десну руку. Када се гнев стишао код кнеза, Свети Јован је замолио своју одсечену руку и кнез му је и дао. Добивши руку од кнеза и ставивши је на своје место, уз раме, Свети Јован припаде на молитву Пресветој Богородици, са сузама, да му исцели руку. Молећи се тако он и заспа, а у сну му се јави Пресвета Богородица и исцели му руку као што је била пре одсецања, са изузетком ожиљка који је остао видан. Свети Јован Дамаскин је за успомену на тај чудотворан догађај ставио икони сребрну шаку и од тада је та икона позната као икона Пресвете Богородице Тројеручице. Данас смо чули и Јеванђеље о томе како је Господ наш Исус Христос позвао апостола Филипа и Натанаила. То је Јеванђеље и стављено да се и данас чита, јер нам говори о суми човека док је био далеко од Христа, и о вери његовој чим се нашао у близини Христовој. Зато ми имајући Иконе – слике наших светих имамо и осећај присутности њихове, а нарочито присутности Божије који обитава у светима. А икона Христова, слика Христова, подсећа нас на присутност Божију, којом се одгони од нас сумња, како бисмо, имајући Христа на иконама, имали и веру Натанаилову коју можемо исповедати речима: ,,Рави Ти си Син Божији...“ Поштујући иконе ми православни хришћани не клањамо се дасци или каквој другој твери на којој је насликан лик Божији, или лик којег другог светитеља. Као што нам се деси да, када имамо фотографију неког нама драгог, гледајући и ту слику чак и причамо са њом, ми знамо да не причамо папиру већ особи коју имамо у мислима, тако исто, имајући у мислима својим светитеља или самог Господа – чију икону видимо – ми се Господу или светитељу обраћамо молитвом. Зато и овај пост у чијој првој недељи славимо овај дан када је одбрањена православна икона, јесте пост за очишћење душе, иконе – слике Божанске у нама, и пост телесни за очишћење ,,рама“ те душе. Јер и тело и душа су од Бога, и зато треба и тело и душу да уздигнемо и да их очистимо од лоших дела и лоших помисли. Дај нам Боже да нам данашња недеља и овај пост помогну да останемо људи Божији да Бога православно прослављамо, да лик Божији у људима ценимо, и као такви Васкрсење доживимо и дочекамо. Али нажалост данас има и даље оних иконобораца који се данас боре. Читајући светоотачку литературу неки кажи да су сви овдашњи иконоборци можда и гори од оних који су још пре гонили и та борба је трајала око 120 - 130 година. Ево навешћу вам један пример. Група научника и група следбеника који тврде и уче и слажу се са тим да је човек створен од мајмуна. Та стара мудрос подигла је човека на степен вишњега Бога, а нова мудрост спустила га до мајмуна репатог. Размишљајући тако могу слободно да кажем са овог светог места да можда је и ово веће иконоборство него оно што је било пре. Зато помолимо се Богу да нам свемилостиви Господ да снаге да нас води путем правде, истине и љубави, да у току овог поста у ближњем свом и човеку видимо Бога, Божији лик, и да праштамо једни другима и да то праштање буде потврђено са љубављу, вером и надом у Васкрсење свагда сада и увек и у векове векова. Амин.“- рекао је отац Драган у својој беседи поучавајући верни народ.
Последњег дана прве недеље Васкршњег поста причестило се око 700. људи.
Свету службу, својим појањем, улепшао је црквени хор ,,Пресвета Богородица Тројеручица“.
Објаву припремио:
Марко Филиповић вероучитељ
Фотографисао:
Милош Рафаиловић
Погледајте и:
Галерија слика
