У ноћи између недеље и понедељка, пете недеље Часног Васкршњег поста, 23/10. марта 2015. Лета Господњег, око 01,30 часова, на празник Светог Кодрата Коринтског, представио се Господу протојереј-ставрофор Боривоје Поповић, пензионисани парох стубленичко-паљувски.

Сештеничким опелом у стубленичком храму Светог пророка Илије, 24. марта 2015. године, началствовао је  Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин.

Прота Бора рођен је у селу Таково, општина Уб, далеке 1932. Године, септембра 29., у угледној, честитој и поштеној фамилији Поповића, од родитеља му оца Чедомира и мајке Милице. Родио се и одрастао у најтежа времена. Поред свих невоља, оскудице и репресије безбожничке комунистичке власти, уписује Богословију „Светог Саве“ у Раковици, у време када се на такав корак ретко ко одлучивао.

По успешном окончању богословских наука, као млад богослов, сусреће свог животног сапутника Георгину Леонтијевић из, њему судбоносног, села Стубленица код Уба. У честитом браку са супругом Георгином изродио је троје деце, синове Томислава и Рада и кћер Наду.    

У чин ђакона рукоположен је 18., а у чин презвитера 19. септембра 1955. године  од стране блаженопочившег Епископа  шабачко-ваљевског др Сиеона (Станковића).

На Лучиндан 1955. године одлази да служи Господу у Мачву, на парохију у селу Шеварице. Ту остаје пар година када прелази на нову парохију у селу Славковица код Љига, где је заорао дубоке бразде на њиви Господњој. Из тог села колубарског намесништва долази 1960. год у архијерејско намесништво тамнавско на стубленичко-паљувску парохију у којој је било премного посла за једног свештеника. Међутим, вредан, трпељив и истрајан, прота Бора постаје пример другима. Позната је прича да ако неком свештенику нешто није јасно поводом уређења порте, нек оде у Паљуве и Стубленицу и види како изгледају цркве код оца Боре. Волео је своје парохијане и они њега. Био је на далеко чувен као добар духовни пастир и добар домаћин. Први у цркви, први у сетви и први у жетви. Ниједног момента није поклекао, нити се поколебао. Као прави Христов војник, смело је стајао на бранику своје вере и отачких предања. На парохији стубленичко-паљувској је био пуних 35 година и са те парохије одлази у пензију, на празник Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, 12.10.1995. године.

Данас се, протојереј-ставрофор Боривоје Поповић, преселио у рајско насеље, у недра Авраама, Исака и Јакова. Постао је становник Царства Христа Бога нашега коме је тако верно служио. Господ га је дочекао раширених руку јер је прота Бора испунио свештенички завет дат на Светој тајни рукоположења.

Нека му је лака српска земља и Бог душу да му прости!

Александар Мандарић, вероучитељ