
Ваљевска Грачаница је потопљена до своје куполе пуњењем бране РОВНИ преко коте 333. Погледајте авио снимке манастира фотографисане 19.03.2016. године. Вишегодишњи пројекат бране, и поред борбе ВАЉЕВСКЕ ЕПАРХИЈЕ, дошао је на кобну реализацију.
МАНАСТИР ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА
Недалеко од Ваљева, на ушћу реке Сушице у Јабланицу, подно Повлена, а у селу Тубравићу налази се или боље речено налазио се манастир посвећен Светом Архангелу Михаилу. Познатији као Ваљевска Грачаница, манастир који датира из 15. века, задужбина Немањића, полако нестаје, из тренутка у тренутак, центиметар по центиметар. Светиња, која је обновљена залагањем светог владике Николаја, тоне пред нашим очима.
Са наверицом прихватамо чињеницу да се са Ваљевске Грачанице неће огласити звона за почетак Свете Литургије. Манастир је препун, али не људи, већ воде, која све више надире и прети да заувек избрише са карте Србије манастир Светог Архангела Михаила. Вода која надире у манастир, није последица временских (не)прилика, тј. обилних киша и поплава него изградње бране. Неупућени би се запитали како једна брана може поплавити манастир? Може, пуњењем бране преко одређене границе. Упркос апеловању и молбама да се спречи уништавање манастира, брана "Ровни" је напуњена водом преко коте од 333 метра надморске висине, што је за последицу имало потапање манастира.
Дошли смо до Грачанице, али не аутомобилом, као некада, већ смо за ову прилику имали друго превозно средство, авион. Данас се манастиру не може прићи копненим путем, зато што се свуда унаоколо налази вода. Из новонасталог језера се, још увек, може видети део крова са куполом манастира. На чију корист је овај пројекат, није наше да коментаришемо, али засигурно знамо да је на нашу духовну штету.
Које ће последице ово потапање по нас као нацију имати, остаје да чекамо и да се МОЛИМО Господу да нам опрости.
Текст припремили:
Душан Петровић и Анђелка Кузмановић