На Велику Суботу телом у гробу а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у рајска насеља. Овим Христос показује да је дошао крај светковања суботе и да долази ново време када ћемо славити недељу као дан Његовог Васкрсења.

Благовести су празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици да ће зачети од Духа Светога и родити сина Божијег као сина човечијег. Овом благовешћу почиње обнова човечанства а речима Архангела: „Радуј се Благодатна, Господ је с' тобом“, отвара се историја Новог Завета. На овај празник Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Богородица је смирено ускликнула: „Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој“. Благовести се увек празнују 25. Марта по старом а 7. Априла по новом календару.

Божанствену Литургију Светог Василија Великог служио је протојереј Милан Ристивојчевић. „На данашњи дан када је Господ сишао у Ад и разорио државу смрти свако човечије тело треба са страхом да стоји и да ћути.

Оно што смо данас на Светој Литургији током читања 15 паримија чули много је важно, нарочито о пророку Јони и Нинивљанима који су живели у злом и поквареном животу. Чак ни пророк Јона није хтео да им проповеда сматрајући да њих никаква реч не може да преобрази. И после бродолома и три дана проведена у утроби кита Господ је убедио Јону да иде и да им проповеда. Ова три дана проведена у утроби кита су праслика три дана Христовог боравка у Аду. Након проповеди Јонине народу Нинивеје они почеше да посте, чак је и кнез Нинивеје скинуо своју царску одећу обукао се у врећу и сео у пепео. И град Нинивеја је почео да пости и променио свој начин живота. И Господ се смиловао над њима јер их је чекао праведни суд као што сваког од нас чека. Но ми као Хришћани више се уздамо у милост Божију него у суд. Али да би могли да се надамо милости морамо да постимо и да мењамо свој живот. Пост и покајање пред Васкрс, Васкрс који све обасјава својом светлошћу и сва наша мрачна дела и умове светлошћу испуњава, ипак му претходи ово што смо данас у паримејима прочитали, а то је пост и покајање. Сећамо се и Аврама и његове жртве када је Бог од њега затражио да на жртву принесе свог сина јединца. Помислио би данас човек зар би Бог могао тако нешто да затражи, али може да провери нашу веру. Често пута себе сматрамо и убеђујемо да смо достојни хришћанског живота, али када дође наша вера на испит, како ли се понашамо?

А Бог мора да испита наша срца, односно нама да покаже да се сами не заваравамо да ли истински верујемо“, рекао је отац Милан у својој беседи након Свете Литургије.

Акатист Христу Победитељу смрти у 18 часова испред Христовог гроба служио је јереј Александар Мандарић.

Чланак написао:

Стефан Радовановић, вероучитељ

Фотографисао:

Милош Рафаиловић