
"Ово је најтужнији дан, дан највеће трагедије у људској историји када се човек дрзнуо и дигао против Бога. Спаситељ света је осуђен на страдање и смрт на крсту. Убијен је онај који је дошао да нас спаце. Ово би у историји остало само велика трагедија да није у питању сам Господ који је једини имао снаге да на своја плећа прихвати грехе света. Њему смрт неће бити крај. Господ Исус Христос по свом Васкрсењу из мртвих чини корениту прекретницу од настанка света. Оснива Цркву, оставља нам Свето Јеванђеље. Иако хришћанство траје нешто више од 2000 година, оно није застарело, већ је увек младо. Ми сваке године учествујемо у Христовом Страдању и Васкрсењу, чиме се оно сваке године подмлађује и храни. Вера у Христа чини тако живу реку која ће се на крају улити у Царство Божије. Зато целивајући плаштаницу, тј. Христово Тело које је положено у гроб, помолимо се Богу да нам помогне и опрости грехе."'- део је из надахнуте проповеди проте Митра Миловановића, изречене у убском храму.
Александар Мандарић, вероучитељ