И чудо ће се десити с нама и оздравиће душа наша као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Еванђељу написано и ово: И доведоше к Њему бесомучних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели (Мт. 8, 16). То он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и вавек (Јевр. 13, 8). 

    На Страшном суду судиће се онима који не слушају речи Божје и теже ће им бити на дан Суда него Содому и Гомору (Мт. 10,14—15). Пази, на Страшном суду ће се тражити од тебе да даш рачуна, шта си урадио са речима Божјим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и Господ ће се постидети тебе када дође у слави Оца свога са Анђелима светим (Мк. 8,38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт. 12, 36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божје из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, а кроз њих и саму Истину Божју. 

    У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт. 24, 35).

    То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божје, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих, и испуњавање, чини човека сродником Господу Исусу. То је Он сам објавио кад је рекао: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршавају је (Лк. 8,21). То значи: слушаш ли, читаш ли реч Божју  упола си брат Христов; извршујеш ли је - потпун си брат Христов. А то је радост и привилегија већа од анђелске. Изучавањем Светог Писма, по души се разлива неко блаженство, које не личи ни на што земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао:

    Блажени су који слушају реч Божју и држе је (Лк. 11,28). 

    Велика је тајна речи. Толико велика да се само друго Лице Свете Тројице - Господ Христос назива у Светом Писму: Реч = Логос. Бог је Реч (Јн. 1,1)  све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Вечности, Правде. Слушаш ли их  Бога слушаш. Читаш ли их - читаш непосредне речи Божје. Бог- Реч постаде тело, постаде човек (Јн. 1, 14), и мутави и муцави човек — проговори речи вечне истине и правде Божје. 

    У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. То Спаситељ објављује говорећи: Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни,... и прешао је из смрти у живот (Јн. 5,24). То значи: слушањем, изучавањем речи Божје — учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером  већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрти до века (Јн. 8, 51). Свака је реч Христова пуна Бога, зато, када уђе у душу човекову, она је очишћава од сваке нечистоте.

   Из сваке Његове речи излази  сила, која очишћава од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим неодступним слушаоцима речи Његове: Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих (Јн.15, 3). Све што је у Светом Писму написано то Господ Христос и Његови Апостоли називају: речју Божјом, речју Господњом (Јн. 17, 14; Д. Ап. 6, 2; 13, 46; 16, 32; 19, 20; 2 Кор. 2, 17; Кол. 1, 15; 2 Сол. 3, 1), и ако је као такву не читате и не примате - остаћете у мраку мутавих и муцавих речи људских, празних и пустих. 

    Свака реч Божја - пуна је Истине Божје, која када уђе у душу, освећује је на сву вечност.

    Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом небеском: Оче! освети их Истином Својом, реч је Твоја истина (Јн. 17, 17). Не примаш ли реч Христову као реч Божју, као реч Истине, то лаж и отац лажи, који је у теби, устаје на њу. 

    У свакој речи Спаситељевој има много надприродног и благодатног; и то је оно што облагодаћује душу човекову, када је реч Христова посети. Зато Свети Апостол сав домострој спасења назива

     „речју благодати Божје" (Д. Ап. 20, 32);

    „речју Истине" (Еф. 1, 13);

    „речју живота" (Флб. 2, 16).

    Као жива, благодатна сила, реч Божја дејствује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером (1 Сол. 2, 13). Све је опогањено грехом, али се све очишћује  речју Божјом и молитвом, све  свако створење од човека до црва (1 Тим. 4, 6). Истином, коју у себи носи, Силом, коју у себи има, реч Божја је  оштрија од сваког мача и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца (Јевр. 4, 12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божја има у себи од вечне Речи Божје – Логоса, она поседује силу да духовно рађа и препорађа људе. И рађајући се од Ње, човек се рађа од Истине. Отуда Свети Апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (1,18), а Свети Петар вели им да су препорођени речју живога Бога, која остаје вавек (1 Петр. 1,23). Све Божје речи, које је Бог говорио људима, долазе од Вечне Речи - Логоса, који је Реч живота и даје Живот вечни.

    Живећи том Речју  човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом човек постаје победитељ смрти и учесник у природи Божјој (2 Петр. 1,4), и блаженству његовом неће бити краја. 

    У свему овоме главно је, најглавније је, вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божје, као што се под топлотом сунчаних зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин. 

Предавање оца Јустина, у Сремским Карловцима, 22. децембра 1929. год.

    Молитва за отворење ума

     Господе Исусе Христе, учитељу мудрости, молим Ти се, отвори очи срца мог, да бих слушао

    реч Твоју и разумео је, и творио свету вољу Твоју која је у њој откривена нама грешним и

    безумним људима. Господе Боже Спаситељу мој, пошто си дошао на земљу да тражиш и

    спасеш пропале, не скривај од мене заповести Своје, јер и ја пропадам у тами незнања закона

    Твога: него отвори очи ума мога да бих разумео чудеса учења Твога, и кажи ми непознатости

    и тајне мудрости Твоје. У Тебе се уздам, Боже мој, да Ти светлошћу знања Свога просветиш ум

    мој и разум, да бих не само читао написано него га и вршио. Молим Ти се, и са сузама

    припадајући вапијем Ти: Господе, просвети ме, научи ме, уразуми ме, да свету реч Твоју и

    житија Светаца Твојих читам не на грех, него на обновљење и просвећење, на освећење и

    спасење душе моје, и на наслеђе вечнога живота. Амин.

Припремио: Златко Перић