Тихо и ненаметљиво волети људе око себе велико је умеће. Кад тад љубав зна да прерасте у опсесивну бригу за бића које волимо. Страх надвлада разум, а у времену у којем ми живимо суочени смо с мноштвом разлога који тај страх хране. Страхујемо од искушења која се немилице нуде, намећу и роваре нам по души. Страхујемо, нарочито за младе, још довољно незреле душе да ће их самлети живот, одвести путем странпутице, порочности и несигурности.
За осведочену личну храброст на Биљегу и Костајнику код Крупња 1914. године, када је као вођа извиђача заробио 40 непријатељских војника, указом од 15. јуна 1915. године одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде.
Онда када сумњамо, не послушамо, оглушимо се о духовне принципе падамо као људи. Корен човековог зла било је неповерење у Божју забрану да не једе с Дрвета познања. Први грех произвео је прекид односа поверења и љубави, учинио је човека рањивим, слабим, подложним искушењима и невољним да им се одупре.
Приликом потискивања аустроугарске војске после славне Церске битке један наш пук трпео је велике губитке од противничког митраљеза који је пуцао са шабачке цркве и сејао смрт. Предвече, привукао је топ на згодно место, заузео потребне елементе, нанишанио и опалио. Већ са првом гранатом погодио је црквени торањ и неутралисао митраљеско гнездо. Убрзо потом извршен је брз снажан против напад и Аустријанци су протерани из Шапца.
Божјом милошћу и молитвама Светог Макарија Египатског, упркос изузетно хладном времену, у Убу је веома свечано, торжествено, саборно и молитвено прослављен дан посвећен овом дивном Божјем светитељу и угоднику. Како рече Архимандрит Михаило: "Данас је у Таманави веома хладно, али је истовремено топло, топло због братске љубави која је увек присутна у тамнавском намесништву". Пребодобни Макарије је заштитник цркве-брвнаре и Православне народне хришћанске заједнице у Убу.
