Почеци монаштва у раној Цркви тема коју је у свом излагању проф. др Радомир Поповић анализирао из историјске перспективе стављајући нагласак на оне мученике, преподобне и Оце који су својим животом у Христу, страдањем зарад Христа и Цркве Његове поплочали пут хришћанском монаштву и нашем спасењу.
Видео овог предавања погледајте у дну чланка.
У четвртак 23. новембра 2017. Лета Господњег, одмах након акатиста Пресветој Богородици Тројеручици, у препуној сали убског црквеног дома одржана је духовна беседа у организацији Православне Народне Хришћанске Заједнице „Свети Макарије Велики“ при цркви Христа Спаситеља у Убу.
Тема духовне беседе била је „Почеци монаштва у раној Цркви“. Предавање је одржао свештеник и професор др Радомир Поповић, редовни професор на Православном Богословском факултету (Универзитета у Београду) на катедри за историју хришћанства.
Након поздравног слова протојереја Душана Бабића, духовника ПНХЗ „Свети Макарије Велики“, присутнима се обратио проф. др Радомир Поповић.
-Бит или суштину Цркве и хришћанства наћи ћемо у ономе што је монаштво. Монаштво је најбољи показатељ или духовни барометар који показује о дубини христијанизације једног народа и Једне Цркве- навео је професор у свом уводном излагању.
Како нам житија светих сведоче први векови зачетка Цркве и њеног ширења наилазили су на тежак отпор у окружењу у којем је почела свој процват. Вера Христова није била прихваћена не само од Јудеја већ и од тадашње римске империје, будући да је својим исповедањем подривала учења тадашњих религија. Тиме су они који су од Христа послати проглашавани за државним непријатељима и доживљавани као револуционари, а не као они који испуњавају Писмо. Многи хришћани су гоњени и свирепо убијани. У очима сиромашних, међу којима је и Христос за време овоземаљског живота највише имао присталица, страдалници постају они у којима себе препознају. Временом од нижих друштвених слојева хришћанство се почело ширити и ка вишим, достижући и до самих врхова, односно владара. Нису само различити друштвени слојеви били погођени овом новом јудејском „сектом“ већ и све сфере живота.
Харизматски живот Цркве дало је монаштво међу којима је и било највише оних који су пострадали за веру Христову.
-Уколико једна црква има много монаштва и манастира значи да међу нама има много оних који су спремни, како ми то кажемо `без резерве`, да пођу за Христом. И то су управо монаси!
Да бисмо разумели монаштво као духовни покрет морамо се удубити у оно што је суштина Јеванђеља, оно што је суштина поруке, не само Новог завета већ и Старог завета – нагласио је професор Радомир Поповић.
Други део предавања остављен је за питања, недоумице као и однос развитка монаштва између Истока и Запада, што је наишло на велику заинтересованост присутних и велико одушевљење професора.
Милош Рафаиловић вероучитељ
Галерија слика
