У четвртак, 18.маја 2017. године, после одслуженог акатистa Пресветој Богородици Тројеручици  у црквеном дому при  цркви Христа Спаситеља у Убу одржана је духовна беседа. Гост хришћанске заједнице у Убу био је др Влајко Пановић. Тема око које се окупио верни народ је: ``Криза српске породице``.

Уважене госте поздравио је протојереј Душан Бабић, духовник хришћанске заједнице у Убу. Уводни део свог обраћања др Влајко Пановић  започео је упитном реченицом, колико и зашто је важно сачувати породицу!

- Време које је иза нас је време које изнедрило толико техничких и технолошких иновација да би нам требало петнаестак минута да избројимо све од када моје памћење служи. И негде по дефиницији  требало је све то да помогне човеку да живи лакше, брже, боље, једноставније, да буде срећнији, али десило се обрнуто. Један парадоксални обрт! Савремени човек није срећан... У њему је све мање радости. Он је жртва информација, превеликих и пребрзих догађаја, немира, стрепње сталне и бриге и оно што је много важно, изгубио је  меру за заједништво! Све мање је заједничарења.

Ја сам имао срећу да одрастам горе у брдима где смо ми били ослоњени једни на друге и имали смо оне мобе и заправо, зависили смо једни од других па смо можда и због тога заједничарили.

Савремени човек захваљујући философији новог доба која се форсира у свим аспектима људског живљења, форсира себичност! Односно, не развија солидарност са другим, слабим, немоћнијим... А знате да она сјајна хришћанска дефиниција љубави каже да би се људи волели морају се упознати, а да би се упознали, морају разговарати. Опет, да бисмо разговарали морамо имати заједничко место, време и теме.

Сада када погледате, некада је огњиште било то место у кући где су се људи окупљали увече након напорног дана. Размењивали су информације о томе како је ко изгурао дан, док су одрасли саветовали, благо прекоревали или хвалили учињено. Ја се још увек сећам ђедове руке који би ме по коси помазио како би ми тим симболичним начином одао почаст, што тек сада видим, зато што сам добро купио шљиве. А зашто је то важно?! Видећемо колико савремена породица нема тих заједничких тренутака довољно који би нам помогли да се осећамо пријатно, боље, да припадамо! - нагласио је др Влајко Пановић.

Правећи паралелу између некадашње и данас савремене српске породице предавач је посебан осврт дао је оним порукама које су тада слали дека или бака, отац или мајка својим унучадима и деци било речју или делом.

Желећи да ово заједничарење буде што више интерактивно како би било на корист, др Влајко Пановић  један његов део препустио је присутнима, њиховим питањима и констатацијама.

Чланак написао и фотографисао:

Милош Рафаиловић