Скроманост – највећа врлина једног монаха

На Духовним беседама  Цркве Уб које су биле посвећене успомени на, свима нама драгог, оца Арсенија, присуствовао је и увеличао духовну радост Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. Убска црквена сала била је премала да прими све поштоваоце оца Арсенија.

- Благодарим Господу што нас је вечерас окупио овде у Убу на промовисању „Књиге о Арсенију“. Благодаран сам и проти Митру који је ову споменицу урадио потпуно искрено и свим срцем. Преносим вам утиске „људи од књиге“ који кажу да је она урађена тако да може бити пример и мерило како се пише књига на ову тему.

Говорити о оцу Арсенију веома ми је тешко. Зато бих рекао коју реч о монаштву. Бити монах значи бринути се и чинити подвиг да се сачува душа и душе многих за живот вечни у Царству Божјем. Поред свих врлина којима се може окитити један монах, сматрам да је скромност права мера и највећа врлина а отац Арсеније је био веома скроман – део је из слова владике Милутина  на промоцији „Књиге о Арсенију“ у Убу.

Затим се окупљенима се обратио аутор „Књиге о Арсенију“ протојереј-ставрофор Митар Миловановић:

– Оца Арсенија знам скоро па цео свој век. Био је то скроман, једноставан српски калуђер, неуморни неимар, брижан и радостан, човек са богољубивом дечјом душом, врли духовник каквих данас ретко срећемо. Имао сам жељу, потребу и благослов владике ваљевског Г. Милутина да напишем ову књигу и тако се одужим свом великом пријатељу оцу Арсенију. Благодарим новом, по годинама младом, али веома пријатном, мудром и гостољубивом игуману оцу Филимону и нећу погрешити ако кажем да је отац Арсеније добио достојног наследника на трону игумана каонске обитељи.

У уводном делу Духовних беседа о оцу Арсенију своје утиске о току израде књиге  поделили су са присутнима срадници проте Митра на овом богоугодном делу г-ђица Живана Баратовић, директор убске Основне школе и ђакон убски Александар Мандарић, вероучитељ.

Ученици веронауке убске гимназије читали су одабране делове текста из „Књиге о Арсенију“, а убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ отпојао је неколико духовних песама.

На промоцији књиге своја сведочења о љубави према манастиру Каони и пријатељству са оцем Арсенијем изложили су брат Сава Којић и брат Бора Билали, чији се прилози налазе у „Књизи о Арсенију“.

- Данас ми се мој добри Арса, који је овде са нама, смешка као малом детету, које је коначно прихватило његову поуку изречену само пар дана пре његовог страдања: „Чедо моје, пролазни смо на овом свету, прах праху, све је небитно – душу сачувај, све је у Божјим рукама!“  

Данас и овде, када његов дух осећам међу нама, желим да се захвалим проти Митру на овој књизи, хвала оцу Филимону, захваљујем на свему и добром владици Милутину – речи су брата у Христу Саве Којића из Владимираца.

- Познанство са оцем Арсом ми је много значило у животу и у тешким и у лепим моментима мога живота. И данас дању очекујем да се Арса појави у дворишту, окрене ауто и оде у журби ако ме кући не затекне. Недостаје отац Арса, али је и увек присутан – из сведочења је Боре Билалија који нам је испричао и неколико анегдота о оцу Арсенију изазвавши благопријатно расположење присутних.

На крају нам се обратио архимандрит Филимон, настојатељ манастира Каона који нам је посведочио о многим детаљима непосредно пред и након трагичне смрти оца Арсенија и током преузимања управе над манастиром. Позвао нас је игуман каонске обитељи да посетимо манастир Каону кад год пожелимо јер тамо и даље обитава отац Арсеније у сваком педљу манастирског комплекса у који је уложио целог себе.

Након слова благодарности духовника хришћанске заједнице у Убу завршене су Духовне беседе Цркве Уб на којима је представљена „Књига о Арсенију“.

Ђакон Александар Мандарић, вероучитељ

Фотографисао: Милош Рафаиловић