Свети Никола?

Знамо да је Свети Никола рођен у граду Патари, у области Ликије, у Малој Азији, у време владавине римског цара Валеријана, који је упамћен као прогонитељ хришћана. Родитељи Св. Николе, Теофан и Нона, били су верни, угледни и прилично богати. Иако верни, тешко су се мирили, да им јединац син крене путем који; по њиховом мишљењу гаси кућу, и не оставља пород који ће их памтити, а не сањајући да ће их готово цео Свет вековима памтити баш по том изабраном путу.

Теофана и Нону памтићемо као родитеље Светог Николе. А Свети Никола, да ли ће Њега ко памтити? Имаше ли Он порода?

Прво, добро га је запамтио Арије, јер доби шамарчину, да памти не само он, него и сви који искривљују нашу веру.

Наравно имаше он порода, и те како, и те колико! За све хришћане, а посебно децу, Он је наш Свети Отац Никола.

У време Светог Николе, сиромашне породице су углавном живеле у једној кућици од трошног материјала. Обућу какву су имали, ако су имали, остављали су често испред куће. Светитељ је после смрти својих родитеља распродао све своје имање, и уочи највећег дечијег празника Божића, на бадње вече, ноћу, да га нико не види, у дечију обућу, на дечије ствари и слично, остављао новац и поклоне. Понекад се десило да га неко и види, па је упамћен као дека седе браде, који дели поклоне деци уочи Божића. Неки кажу да је то било све до 6. децембра 345. године, а по међународном календару 19. децембра, када се преставио Господу. Уочи Божића Господ га узе к себи, да они који га светкују, то и чине у време када је Он чинио своја највећа дела деци. Неки пак тврде, да то није престало те 345. године и да га виђају до данашњих дана.

Делио је поклоне уочи Божића Свети Никола или уместо њега богобојажљиви људи су то чинили вековима у част сећања на Светитеља, на сам дан Његовог празника. Све док Американци нису пренели обичаје даривања за дан Светог Николе на Деда Мраза, а само време 6., односно 19. децембра - на сам Божић. У суштини су преотели лик Светог Николе.

Идемо редом. У Холандији Светог Николу називају Синтерклас, односно Синтерклаус. На тај дан холандска деца верују, да им сам Светитељ у њихове ципелице оставља поклоне и он им је битнији од Божића. Своје обичаје донели су холандски досељеници у Америку, тачније у сам град Њујорк, у чијем оснивању су учествовали. Наравно, Енглезима, који су острво Менхетн, централни део Њујорка, добили у замену за острво у близини Аустралије, било им је тешко да изговарају Синтерклаус, па су то превели на Санта Клаус (Santa Claus). Тако се и данас Деда Мраз зове у Америци и неким земљама Западне Европе.

Сто се тиче нашег подручја, вероватно је прича о деки седе браде, који у време мразева дели поклоне довело до Деда Мраза, или како у Русији називају Дјед Мороз.

Прича наставља и даље, па 1823. године Клемент Мур објављује поему "Посета Светог Николе", где он описује дарежљивог вилењака који спуштајући се кроз оџак доноси деци поклоне. Године 1863. Томас Наст, први је нацртао лик Деда Мраза, да би у комунистичко време, покушавајући да доскоче хришћанима Руси комунисти нацртали коначну верзију. Касније се калеме и остали делови приче, као што су санке, патуљци, да би 1949. године Џен Одрин створио хит о Рудолфу, ирвасу црвеног носа, који је првенствено био измишљен као рекламна фигура.

Илустратор компаније Coca-Cola Хадон Сандблом, нацртао је 1931. године серију цртежа за рекламну кампању и од Руса прекопирао изглед, појаву и одећу Дједа Мороза, који је са њихове стране покушана копија изгледа Светог Николе. У Италији поклоне доноси Бабо Натале, док у нашим крајевима постоји и израз Божић Бата.

То Божић Бата, настало је у нашем народу од Божић бата, корача, каже се бат корака - то значи Божић долази. Зато се пева: "Божић бата, куца - бата, на сва троја врата".

Код Грка нема Деда Мраза, ни Божић Бате. Грчкој деци за Божић поклоне дели Свети Василије Велики, код њих звани Василис.

У нашем народу постоји пуно прича везаних за Божић Бату, неке су и комичне. Постоје и песме, као што је "Божић, Божић, - Сварожић". Сварожић је остало од паганства, он је син врховног бога Сварога. Као и обичај, да се ујутру одлази на бунар и са пуном кофом воде лупа на врата - На питање; - Ко иде? Одговара се: - Иде Божић Бата, носи кофу злата, да позлати врата...

Тако иде и једна прича: ...остали у кући само отац и син, па је немајући кога другог, јер му се мајка упокојила, син преузе њену улогу и оде на бунар, насу кофу воде па стаде лупати на врата:

Отац га упиташе: - ко иде?

Син одговори: - па, ја тата.

Отац га изгрди, па му рече: - иди поново туко глупа, проспи ту воду и сипај другу и лупај поново на врата, када те ја питам; ко иде? ти благосиљај; иде Божић Бата, носи кофу злата, да позлати врата, итд.

Син га послуша, и враћајући се поново лупа на врата.

Отац га упиташе: - ко иде?

Син му одговара: - иде Божић Бата...(и ућута)

Отац:- и шта носи?

Син: - носим шипак тата, упала нам кофа у бунар!

На крају свих ових прича, да би знали шта, и како даље, цитирам вам Митрополита Амфилохија (Радовић):

"Сви европски народи и на истоку и на западу поштују Светог Оца Николаја. Он је онај који доноси дарове попут мудраца са истока, нарочито деци. Тек у наше време и на западу, нарочито у Америци, Светог Николаја замењују са оним лажљивим Деда Мразом, кога, ево и код нас увелико славе. То је непостојеће, лажљиво биће. Деда Мраз нема никакве везе са црквом Христовом. То није личност која је постојала, мраз дође па прође, па га тако нема смисла ни славити."

Раб Божји Ђорђе Сандић