Запад се бори за видљиво, Исток се бори за невидљиво.

Запад се бори за земљу, за земаљско благо над земљом или под земљом. И онога ко му придобије земљу, или земаљско благо над земљом или под земљом проглашава великим човеком.

Исток је величао свеце и мудраце, Запад проналазаче и освајаче. Многобожни исток је приписивао сву величину својих светаца и  мудраца њима самима, а мало или ни мало боговима. Због тога је своје свеце и мудраце проглашавао за богове, правио им храмове и приносио жртве. То чини до данашњег дана.

Запад је престао да производи свеце и мудраце. То датира од онда од када су му папе престали бити свеци и мудраци и постали политичари и вештаци.

Пре те коби Запад је био православни, и живео је Христом и борио се за Царство небеско. Али после те коби Запад је хтео да отпадне од папе, па је отпао од Христа. Тада је вид западњака за духовни свет превучен белилом, и место борбе за Царство небеско западно човечанство почело се бестидно борити за царство земаљско.

То је нова и најновија историја Европе. Она стоји под овим знацима: покорити и искористити. Тако западњаци и говоре и творе. Покорити природу и искористити природу, наравно, не као Божју творевину и с Божјим благословом, него покорити је као ничију својину, као непријатеља сву је исцедити у пехар тренутне насладе.

Али на што све то? Зар западњак не помишља да ће умрети, па покорио не покорио? Тако се у чуду пита источњак.

Не, не, западњак никада не помишља на смрт док не добије температуру од 40 степени. Он нема кад да мисли на смрт. Он нема кад да мисли ни на живот. Он не мисли ни на живот ни на смрт него само на покорење и уништење; и то на покорење и искориштење земље и ваздуха, огња и воде, биљака и животиња, браће и сродника, суседа и суседних народа и држава. Он је нашао своје научно и културно гесло: покорити и искористити, и захуктало јури за тим геслом. Он не види духовни свет око себе, па не видећи не верује.

Православни народи морају стајати изнад оба проклества, како источног тако и западног. Не смеју се отимати ни о онакав духовни свет као на Истоку, нити о материјални свет као на Западу. Божје је небо и Божја земља. Постоји духовни свет, чак бројнији него што Исток зна, али тај духовни свет није самовољан, самовољан и хаотичан, него је под влашћу Христа Бога, који рече: "Даде ми се свака власт на небу и на земљи".

Не може се од Бога отети ни небо ни земља. То је особито јасно балканским православцима, који подучавају да је - отето проклето.

Ни у овом погледу дакле не може Балкан стајати између Истока и Запада, него изнад једног и другог, да светли и једном и другом. Изнад Истока и Запада.

Учен од монаха Тадије,

раб Божји Ђорђе Сандић