О ПОКАЈАЊУ И ИСПОВЕСТИ

Велики си, Господе, и чудесна су дела твоја, и никакава реч није у стању да опише чудеса твоја!

Шта је грех??? Грех је не ићи Христовим путем!!!

 

Брате и сестро, сви смо ми грешни: једино је Бог безгрешан. Зато: исповедај грехе своје искрено и отворено, схвативши да их говориш не човеку, но самоме Богу.

Исповедај све своје грехе подробно, и сваки грех посебно. Свети Јован Златоуст говори: "Не треба само рећи: сагрешио сам, или: грешан сам, но и све врсте грехова треба изјавити", тј. сваки грех треба именовати.

Света Тајна Покајања и Исповести је свемоћни васкрситељ  и свемоћни победитељ: васкрсава душу из смрти побеђују грехе који производе смрт душе одвајајући је од Бога.  Покајање је лек за сваки грех; а тиме и лек од сваке духовне смрти. Нема греха којега се не може ослободити човек покајањем и покајничком исповешћу. Покајање ослобађа и од највећег, и од најсвеобухватнијег греха, па и од самог свегреха. Покајање је лек од вечне смрти.

Својом светом силом покајање руши пакао у човековој души и преводи душу у рај. Сведок је тога покајани разбојник на крсту. Богочовечанском силом Господа Христа света Тајна Покајања осигурава покајнику победу над свим гресима, и над свим смртима, и над свим ђаволима: руши пакао, узноси човека у небо, у Царство Небеско. Нема сумње, човек је свемоћни господар себе и свега свога: јер од њега самог зависи и његов рај и његов пакао, и његова смрт и његово васкрсење. Зато је покајање и исповест победа над собом.

Да би стварно добио опроштај грехова кроз ову Свету Тајну, хришћанин је дужан да се искрено и скрушено каје за грехе своје, да смирено исповеди свештенику, да има одлучну намеру да се поправи и да буде уверен у безмерно милосрђе Спаситељево. Пост и молитва су одлична средства јеванђелска која помажу и утврђују човека у покајничком расположењу. Притом ваља имати на уму светоотачку благовест и заповест: "Самоосуда је почетак спасења". А у покајању, човек сам осуђује себе да га не би осудио Бог.

Покајничко се расположење нарочито изражава у искреном исповедању својих греха у Цркви свештенику, у мржњи према гресима, у одрицању убудуће од њих и у чињењу јеванђелских дела, особито дела милостиње. Уз искрено покајање и исповедање, треба се чешће причешћивати, претходно се припремивши постом и молитвом и опраштањем свима.

Не заборавите: Бог би и ђаволу све опростио кад би се искрено покајао.

Раб Божји Ђорђе Сандић