
Ради и не очајавај!
Рад је мисија човекова на Земљи.
У основи узето, сваки прави посао је религија. Дивљења је достојна изрека старих монаха: laborare est orare.
Храброст, коју ми желимо и ценимо, није храброст пристојно умрети но мушки живети.
Не треба човек да се тужи на своје време; то не помаже ништа.
Време је зло? но, ту си ти да га учиниш бољим.
Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке. (Горски Вијенац)
Децо, погрешно вас учимо и васпитамо! Учимо вас да сте центар света, нисте. Учимо вас нераду и песимизму, гледамо да све урадимо уместо вас, да вас заштитимо и од онога што треба и од онога што не треба. Превише мажени, никад добро васпитани.
Ви морате имати душу, која ће бити способна за три ствари:
1) да поднесе живот
2) да заволи живот
3) да жртвује живот
Кад одрастете, неће вас официрска униформа учинити храбрим, нити свештеничка мантија милосрдним, ни судијска тога праведним, ни министарска фотеља моћним, ако душа ваша није испуњена храброшћу и милосрђем и правдом и моћи.
Немојте мислити да онај који узме дрогу, да је даса, фрајер, мачка, не, такви су кукавице, који не могу да поднесу живот, не могу да се искажу на други начин, већ беже у непостојећи свет, свет јада и чемера. И то је песимизам!
Песимизам у Европу дошао је из Индије, која је дала два зла од којих се не зна које је горе, други је куга. Куга разара тело, песимизам разара душу. Христос је рекао: "не бојте се онога, ко тело убија, бојте се онога, ко душу убија". Шопенхауер је песимизам донео у Западну Европу. Он је на тај начин постао убица многих душа, нарочито младих. Он је одбацио из Будиног учења само метапсихозу, сеобу душе после смрти, а остало је задржао. Сада Западна Европа то убацује код нас, учи нас како смо ситни и безвредни, и како можемо опстати само у Њиховом загрљају, као Њихови робови.
У "Упанишади", светој књизи Индијаца, стоји написано: "човек који је поседнут вољом, мислима и вером, јесте роб, онај који није поседнут, слободан је. За то, када се човек ослободи воље, мисли и вере, - то је знак слободе, то је пут, који води Брами, то отвара врата, кроз која се прелази на другу обалу мрака", односно кроз која се улази у Нирвану.
Који то смртни, који није поседнут вољом, мислима и вером?
Који то смртни, који се тога свега ослободио и остао жив?
Ниједан; чак ни сам Буда, главни учитељ песимизма индијског. Мислио је непрестано, веровао у Нирвану и имао итекако вољу.
Шта је учинио Буда са својим песимизмом? Учинио је то, да од једног ратоборног и живахног народа, какви су били Индијци пре њега, постао један немоћан и погружен и успаван народ, који није у стању чак ни са својим баснословним бројем од милијарду да да отпор шачици хришћана, који их контролишу.
Нећу вам говорити о Светој Матрони Московској, духовном горостасу. која је то постала, не да је била слепа, већ није уопште имала очи. А шта је то имала, а тако се високо винула? Имала је духовне очи које су виделе небо.
Нећу вам причати ни о Нику Вујичићу, нашем савременику, о њему сте већ пуно чули.
Питаћу вас: знате ли ко је Јелена Келер (Helena Keler)? То је највећи демант песимизма са почетка XX века. Била је слепа и глувонема од друге године свог живота. Једно несрећно створење јел' те? Ни у ком случају; то је била најоптимистичнија душа, каква се да само замислити. Упокојила се 1968. године, у својој 87. години живота. Енрико Карузо је „излио свој златни глас“ на њен длан. Јаша Хајвец, виртуоз на виолини, свирао је специјално за њу, док је она прстима лагано додиривала његов инструмент. Прочитајте о њој.
Не подајите се свему: лењости, наркотицима, учмалости и осталим пороцима што вас води у песимизам.
Песимизам ваш биће увреда и за васиону, увреда за звезде, које ноћу ослушкују ваше мисли и планове; увреда за сунце, које сваки дан гледа својим великим искреним и оптимистичким оком ваша дела.
И најзад, Песимизам ваш биће увреда и за Творца света, који вас није створио, да се жалите на његова дела, но да покажете своја!
Учен од монаха Тадије,
раб Божји Ђорђе Сандић