Имате потпуну слободу да кажете: - Бога нема; али тиме нећете укинути његово постојање.
Можете рећи: - Бога има; - тиме нећете рећи ништа велико, само ћете себе учинити разумним.
Несумњиво је да између Бога и човека постоји веза. Признавање те везе назива се ВЕРА.
Ако ту везу не признајете, онда сте неверник, или атеиста, како неки воле себе називати. Али на вашу срећу, тиме нећете укинути везу која постоји између Бога и вас, јер је та веза нераскидива. Али најважније, та вам веза оставља могућност за ваш спас, ако се покајете и поверујете.
Вера је слободно убеђење у оно што се од Бога саветује. Њом се познаје све што је невидљиво и што се умом замишља. Према томе, вера је истинито сазнање, која има доказиве принципе; јер је она увереност у ствари које надмашују ум и речи. Она је дар Свеблагог Бога, који је Он положио у нашу природу. Услед тога наша је вера сама по себи јединствена. Но по мери њеног узрастања, она је велика или мала, односно, веза између Бога и нас је јача или слабија. Тако Господ говори Петру: "Маловерни, зашто сумњате" (Мт. 14, 31). На другом месту: "О жено, велика је вара твоја" (Мт. 15, 28). Но нико не треба да сумња у достигнуће велике вере. Она се даје свакоме ко је жели.
То што разумни признају везу између Бога и човека није довољно, јер је дело без вере, мртво, тако је и вера без дела мртва. Она је као дар Божји плодоносна у добру, које мора да се испољи. Услед тога, истинита вера рађа у нама страх Божји, тек први мали корак ка Богу. Тај страх нас учи чувању Божјих заповести, или уређењу живота на врлинама.
То значи, да наша Хришћанска вера јесте благодат Божја. Но та благодат није вера сама по себи, већ вера мора бити делотворна, мора јавно показивати да је Христов живот њен пут, који производи живот духом кроз љубав. Зато, вера је мртва код оног, који у себи не види њено дејство (позитивно). Шта више, не сме се ни верним називати онај, који верује само голом речју, а нема вере која дела љубављу. Онај који чини добра дела, а не ради то са љубављу, његова су дела као дим који загађује ваздух који удишемо.
На "демократском" Западу, сасвим је препознатљива дволичност. Можете, чак и у њиховим филмовима видети поједине моћнике, који широке руке дају помоћ болницама, дечијим установама и слично; да би се сликали и приказали као доброчинитељи, а у ствари су зли криминалци који робе свој народ. Та "добра дела" нису плод вере и учињена са љубављу, већ из користи.
Зато и јесте неопходан онај захтев апостола Јакова: "Покажи ми веру своју без твојих дела, а ја ћу ти показати из дела своју веру" (Јак. 2, 18).
- наставиће се -
раб Божји Ђорђе Сандић
