Свети Сава - највећи син небеског народа.

Духовни владар Србије

Претходне делове прочитајте кликом на следеће линкове:

СВЕТИ САВА – БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ – први део

СВЕТИ САВА – БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ – други део

          Русик је само лука, која је примила младог монаха Саву. Будући владар мора кренути да се образује. А где то? Наравно у најелитнију школу, царски манастир Ватопед. То је расадник византијске уметности, културе, писмености и поврх свега цивилизације. Број један тадашњег света. Ту се поред сликарства, архитектуре, поезије дубореза учи, шивење, кување, разни занати али поврх свега лепо господско понашање. Дивљи Балкан, сигурно неће ништа лепо научити од Фридриха Барбаросе, који седи за Немањиним столом са мачем за појасом, у једној руци комад меса, у другој бокал вина, док му се маст цеди низ браду а кеса златних дуката за појасом.

          Неће монах Сава само то учити, није Он више земаљски принц, већ небеске Србије. Зна Господ да се Сава не сме погордити. Света Гора се може попреко прећи за четири до пет сати, али по дужини, три до четири дана, што пешке, што на коњу или мазги. Колико дана и колико пута је монах Сава препешачио Агион Орос (Свету Гору) бос по трњу и камењу, само на хлебу и води хранећи и појећи изнемогле пустињаке, само Бог зна. Али није за бадава. Од пустињака је научио оно што ни један царски двор или манастир не могаше, оно што ће га учинити највећим сином небеског народа.

          Пусти родитељи, увек мисле да знају шта је најбоље за своју децу. Знају, није да не знају али Господ много више зна. Светосавље је спасло Србију, по великим владарима Немањићима, данас ни Срби ни Србија не би постојали. Овде би живели Турци и Срби католици који би себе звали Хрватима. Немањићи би се помињали као неважни део историје а Срби као народ који је ту некад био. Шест година је трајала преписка између оца и сина. Немања је Саву звао у своје царство а Сава Немању у своје. Најзад Немања попусти и поста Симеон у Студеници а мајка Ана поста Анастасија у манастиру Пресвете Богородице код Куршумлије.

          Заврши се Савино школовање и тада му Господ рече: „Принче Саво, време је за престоницу твоју. Не може владар бити без престонице“. Дође и Симеун у Свету Гору. У Ватопеду се отац и син сретоше после 10 година. По Божјем промислу а по допуштењу манастира Ватопед и наклоности византијског цара Алексија Анђела отац и син добише своју престоницу манастир Хиландар. Манастир Хиландар окружен морем пустињака и зидом молитве поста и оста до данас престоница Светосавља.

          Дође време, мора неко чувати Саву, мора неко чувати престоницу Светосавља и Српски род. Господ је о томе мислио много пре него што је Сава и могао да сања. Седам векова је Господ чувао и завештао преко Св. Саве Освећеног радост и заштиту за Саву Српског и његов народ. Од 532. године када је Св. Сава Освећени завештао до 1229. године, када се његов жезал-патерица поклонио Сави Српском прошло је баш толико, седам векова.

          Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Саба) основао је лично Свети Сава освећени 485. године. Налази се у Јудејској пустињи између Витлејема и Мртвог мора. Светитељ је пред упокојење завештао своје две највеће светиње чудотворну икону Богородице Млекопитатењнице и игумански жезал-патерицу да се дају архијерју царскога рода истог имена, када дође у манастир. Уз две велике светиње Сава Српски доби и чудотворну икону Богородицу Тројеручицу, коју је у осмом веку манастиру даровао Св. Јован Дамскин.

          Сава Српски чудотворну икону Тројеручицу однесе у манастир Хиландар, да са своје три руке штити престоницу Светосавља и српског рода, где се и данас налази. Жезал-патерицу у скит Патерицу у Кареји. А чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице у своју Испосницу која се налази такође у Кареји престоници Свете Горе.

          Када сам први пут посетио Испосницу Светог Саве у Кареји било ми је јасно зашто је Свети Сава ту поставио и зашто је данас чува и Њој се моли отац Никодим. Када немаш куд и када те притисне јарам јада и чемера и када ти је потребна снага и утеха, ко ћете боље разумети и дати ти снаге од Мајке која доји своје чедо Христа. Још да кажем да се лично Путин клечећи и на изузетан начин поклонио чудотворној икони Млекопитатељници.

          Да још напоменем, да је пре неку годину захваљујући Доброчинству и људима добре воље свечано враћена копија чудотворне иконе Млекопитатељнице манастиру Св. Саве Освећеног. Био је то заиста свечани дочек монаха манастира.

          Сада је принц Светосавља имао све, остало је само војска и оружје. Војску монаха је сам стварао, а оружје Часни крст и Крсна слава. Познавао је Сава свој народ, ко боље од Њега. Знао је да су за Србина породица и дом светиње. Знао је да ће му српски домаћин рећи: „Саво Србине, ако ја пређем у твоје Православље, Светосавље, ко ће мени чувати дом и чељад?“ Имао је Сава спреман одговор: „Брате Србине, данас је Св. Јован. Ево ти икона Св. Јована, постави је на источном зиду дома, Христову икону у средину, десно Пресвету Богородицу а лево свог заштитника Св. Јована, нек ти буде твој посредник код Бога и чувар твој и твог дома и нек ти кандило гори испред Њих, нека је то твоја лична црква. Данас на дан Св. Јована крстићу тебе и твоје укућане. То ће ти бити Крсна слава, да је славиш дуго сваке године у дан овај. И кад ти који син постане домаћин и створи свој дом и породицу, нека почне као и ти славити“. Зато данас свака српска кућа треба да има своју Крсну славу, Светитеља којег су преци његови славили, да му чува дом и породицу.

          Слава крсна спасе српство и душу српског народа. Хвала јој. Ко је то изгубио Србин више није, и није што није, већ постадоше нешто што нису и највећи злочинци браће своје.

          Данас Срби све мање у кући имају Св. Саву, и нису слушали Небеску Литургију Св. Владике Николаја. Драже су им Барбаросе са кесом златника, којима се више низ браду не цеди маст, већ крв српска. Смета им веронаука у школама. Не хају што 2014. на стогодишњицу крв Колубаре и Тамнаве спира кости српских мученика, који падоше од Барбароса којима се многи сада клањају. Опомињу српски мученици:“Срби браћо дозовите се памети, ко душу изгуби не вреде му крвави лажни дукати“.

          Српска држава није настала од Немањића већ од Светосавља. БЕЖ У ЦРКВУ СРБИНЕ, УЗАЛУД ЋЕШ ИЗГУБИТИ ГЛАВУ! 

Аутор текста

Ђорђе Сандић

Сазнајте више о Светом Сави кликом на линкове испод:

СВЕТИ САВА и СТАЗЕ НЕМАЊИЋА – први део ходочасне приче – кликните за детаље

СВЕТИ САВА и СТАЗЕ НЕМАЊИЋА – други део ходочасне приче – кликните за детаље

ПОУКЕ – СВЕТИ САВА – кликните и прочитајте

АКАТИСТ СВЕТОМ САВИ – ПРВОМ СРПСКОМ АРХИЕПИСКОПУ – кликните за детаље

СВЕТИ САВА – БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ – први део

СВЕТИ САВА – БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ – други део

СВЕТИ САВА – БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ – трећи део

Радови наших најмлађих и најталентованијих ученика на тему Светог Саве:

СВЕТИ САВА СЛИКАН И ОПЕВАН У РАДОВИМА НАШЕ ДЕЦЕ – кликните за детаље

СВЕТОМ САВИ  - СВОМ ДУХОВНОМ УЧИТЕЉУ – ОД УБСКИХ ЂАКА 2014.године – кликните за детаље

СВЕТИ САВА – ЂАЧКЕ СЛИКЕ – РАДОВИ ЂАКА ИЗ ОБРЕНОВЦА 2014.год -  кликните за детаље

СВЕТОМ САВИ НА ДАР – РАДОВИ ЂАКА ИЗ ОБРЕНОВЦА 2015.год – кликните за детаље