Куцаш на врата, ја изађох. Опа! Ниси мене очекивао. Ко сам сад па ја? Знаш да је то кућа старијег брачног пара са девизном пензијом. Немају деце а и родбине, само даље. Твоје раширене очи без речи ме питају: "ко сам сад па ја"? Ниси знао да сам само дошао да им поправим антену. Али, шта је ту је. Збунио си се, ни добар дан, већ ме одмах питаш имамо ли Свето Писмо у кући. Кад ти рекох: "шта је то?", твоје лице се озари, и рече ми да је то књига коју свако мора имати у кући. А и да не бринем јер је не продајеш, већ ћеш нам поклонити.

Причаш ми тихо и све време се осврћеш, да видиш да ли нас неко слуша. Јел то припадаш неком пст! - тајном друштву које мора да се крије? Ако се крије, волео бих знати од кога? И ти си ми, брате, некако сав полулегалан!

Знам ја да су Твоји веома агилни кад улазе у српске куће, да прво испитају познају ли укућани Свето Писмо, па кад осете да га не знају напамет  - онда почиње убеђивање и врбовање, док вам или не приђу или вас једноставно не отерају.

Такође знам и да са врата не објављујете: "Ми смо Јеховини сведоци" - него се представљате просто као "хришћани", па ако вам успе мисија, онда говорите који и какви сте хришћани.

Ушао си, послужен си, али и ја остах, па почесмо причу. Кажеш разочарање у православне свештенике и вернике, разочарање у Твој народ одвело те у ту секту. Да видимо, шта Те је разочарало: народ, кажеш, нема хлеба - а свештеници наплаћују "појање и кађење" у еврима. Владике развратне. Литургију ниси могао да пратиш, не можеш да стојиш, пола не разумеш, нико Те у Цркви није питао које су Ти духовне потребе, ни понудио ти Свето Писмо или неку верску књижицу бесплатно. Све се, велиш, свело на новац. Тебе је то наљутило и - отпао си!

Напади на православно свештенство много су старији од тебе и од мене и истрошени су аргументи. Православна Црква је организација као што је организација и Твоја "црква". И сам знаш да Твоја сабраћа нису анђели, знаш Ти то боље од мене. Али Православна Црква, као организација у којој има и лоших свештеника и лоших верника  - има Небеску димензију: она је Тело Христово, она је заједница светих, дакле нешто много више од било које секте.

Верник који води свети живот, монах који је у светом послушању, свештеник који свето пастирствује, епископ који свето сведочи Реч Божју - то је православна Црква. Сви други који обесвећено живе - долазе у храм на стакленим ногама. Видети у њима православље - исто је што и бркати пчеле са трутовима. На таквим си ногама и Ти долазио  - па шта би?!

Ти мени нема кога да поменеш, -  ја ћу Теби поменути само три свештеника, а могао бих ти нанизати имена и свете животе још толико других, - Бог зна колико их има.

Први свештеник - Владика Николај! Не знам да ли си чуо за њега или икад имао прилике да што његово прочиташ. Да јеси - не би био где си! Сав свет и сав освећен! Епископ, песник, писац, философ, теолог - мучен и намучен, хапшен и интерниран, доспео до Дахауа, окончао век у Америци, сведочио Православну веру Христову између два велика рата духовно препородио овај народ. Свети Сава двадесетог века! Па што њега не потражи, што се за њега не распита. А и њему самом нико није туткао Свето Писмо и верске књижице у руке, него је он тражио, учио и радио на себи да би послужио народу. Није се скривао ни прикривао, није ускакао у куће из заседе, него писао књиге које ће се читати и кад нас двојице не буде на овом свету!

Дуги свештеник - отац Јустин! Назвали га "највишим храстом Православља". До краја Другог рата професор Универзитета, конфиниран у манастир Ћелије, више писао него дисао, сав у посту, сав у молитви, стално у сузама због свог несрећног рода! Прочитај његову "Срну у изгубљеном рају", па ћеш видети каква је срна био! Комунисти му нису дали да пређе преко манастирског прага, Бог им платио, али је зато створио дела која траже век да се проуче, венуо за Христом и увенуо. Шта је све њега болело од онога што се дешавало у Цркви: од раскола до слабе духовности свештеника, од неправди за које је још као млад монах писао, до стања у Цркви у комунистичком режиму... Па не скиде мантију и оде у секту, него у Вечно Царство Христово, као Светитељ! До душе, због најновијих догађања вероватно му се мошти у гробу окрећу и душа пред Христом клечи, али свој народ оставити неће.

Трећи свештеник - епископ Варнава (Настић), Србин рођен у Америци, дошао владици Николају из туђине, из пребогате земље, примио од њега монашки чин, с његовим благословом завршио Богословски факултет, постао и сам православни епископ! И то какав: успротивио се комунистима одмах после рата због духовног геноцида над српским народом. Хапшен, пребијан, пребациван из манастира у манастир, из затвора у затвор. Нудили су му чак и то да оде одавде јер је био амерички држављанин - али није хтео! Завршио мученички живот - под тешким и нерасветљеним околностима.

Ето, само њих тројицу да сагледаш - видео би шта је Православна црква. Дучић лепо каже: "Ствари имају онакав изглед, какав им да наша душа". Твоја душа, брате Србине, је хтела да види лоше у Цркви - али видела је себе, уплашила се и скренула на клизав пут. Није свештеник служио Литургију неразумно, па ти ниси могао да је пратиш, - већ Ти ниси служио Богу.

Кажеш да си се у секти преобразио. Не пушиш, не пијеш, веран си супруг, молиш се ујутру и увече, дајеш хвалу Богу пре оброка, идеш редовно у "твоју цркву", читаш Библију и знаш делове напамет. Пази, једини ти у згради читаш Библију! А остали - све грешник до грешника! Па кад тако читаш Библију, пронађи оно место у коме се види како се моли Фарисеј хвалећи Бога што је задовољан собом, а како грешник вапије: "Боже, милостиви буди мени грешноме!" Па кога Бог благослови?

Велиш, нама православнима сви су криви и Турци и комунисти, само ми нисмо ништа криви. Ето, а шта фали што Срби гледају Сулејмана?

Ако Ти заиста не знаш шта су Турци урадили Православљу, онда ја немам шта да Те учим. Кажеш пореклом си из околине Ваљева. Па знај, ако ниси знао - Село Лелић у коме је храм где почивају мошти св. Владике Николаја о коме сам Ти причао добило је име по лелецима који су се дан и ноћ чули када су Турци поклали 16.000 српске нејачи у XVI веку у његово време. Да су променили веру као Ти - Лелић, би био Певић. Е, видиш, код Христа Бога је тако: Лелић на земљи - Певић на Небу!

Ти би да каменујеш! Око тебе је све разврат и блуд кажеш, а мало пре ми рече да си најзад срећан у четвртом браку са женом која Те разуме. Сва срећа сто си само "Јеховин сведок", да си којим чудом Јехова, па Ти би брате Србине, све претворио у дим и огањ, Содома и Гомора би била  прича за децу.

Једва чекаш да Србија уђе у Европску Унију и да Запад заведе ред. Вероватно да свештеници као њихов фратар у Филаделфији крштава кућне љубимце и уводи у Христову веру псе, мачке и папагаје!!! У Холандији венчава мушкарце, па не зна ко му је млада а ко младожења. Што не идете у Ватикан, па објасните папи да греши што се сматра непогрешивим, реците му да Син Божји не може имати заменика. И немојте ви "евангелизирати" наш народ. То што треба учинио је Свети Сава далеко пре вас. Поправљајте ви те друге на Западу, немојте нас и не перите нас том вашом водом.

Оде Ти не баш тако весео као што си ушао. Кад си изашао, бака ме пита: "јел то он рече да је неки сведок?" - "јесте бако, јесте". "Е, тешко оном коме он сведочи", -  рече стара жена.

Ја тебе нећу поправљати, као што ти хоћеш мене,

Ми немамо воље ни памети то да поправљамо, морамо прво себе поправити у Цркви Христовој, кроз Христа. Морамо молити Бога да силом Духа Светога, сваку воду, и ону давно устајалу, почне да претвара у најслађе вино, вино радости нове, вино у душама људским.

Молићу се Господу Христу да Те уразуми, да Ти пехар душе умије и у њу наспе од тог вина.

Мудрошћу и речима брата Благоја, одговоре давао

раб Божји Ђорђе Сандић