Пошаљите питање духовнику

Ми смо ту да саслушамо сваки Ваш предлог и сугестију али и да вам одговоримо на питања из духовног живота. Будите слободни да нам своје предлоге, сугестије, дилеме и питања упутите преко електронске поште , а неко од наших духовника ће вам са задовољством и уз Божију помоћ одговорити.

Приватност ваших питања и сугестија је загарантована, односно нико осим духовника ове рубрике неће знати шта је и ко је питао и предложио, осим ако нам не нагласите да желите да се зна шта потиче од вас.

Питања и предлози као и наши одговори на њих који нам се учине занимљивим налазиће се на овој страници да би и остали посетиоци могли да их прочитају. Због заштите приватности Bаш текст ће тада бити промењен тако да се не може ни претпоставити од кога потиче.

ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ИСПОВЕДИТИ СЕ И ПРИЧЕСТИТИ У ТОКУ ЖЕНСКОГ ЦИКЛУСА?

Да ли је дозвољено исповедити се и причестити у току женског циклуса? Исповест а посебно причест дешава ми се баш кад сам у "женском циклусу". Много заблуда има у народу око овога. Многе жене одустану због овога и исто тако многе то ураде иако су у циклусу. Ко се ту огрешио?

Причешће је најважнији догађај духовног-хришћанског живота и за њега морамо бити увек спремни како телом тако и духом. Природни процеси код жена као што је месечни циклус не зависе од воље жене, па тако нису ни грех. Ово сазнање дало је неким помисао да могу жене да се причешћују и у овом периоду. За пример се наводи исцелење крвоточиве жене из јеванђеља по Матеју. Ова жена се дотакла Господа и Он ју је исцелио, при томе је похвалио њену веру. Како се она дотакла само његове хаљине, а не његовог тела, оци цркве тумаче овај догађај да су достојне молитве, целивања светих икона, да могу да учествују у појању, али не и да се причешћују.

Свети Дионисије Александријски о овој недоумици каже: "Ако су верне и побожне неће се усудити ни да приступе Светој Трпези, нити да приме тело и крв Христову, јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и духом".
 
Блажено-почивши Патријарх Павле каже: "У духу јеванђелског и канонског схватања, сматрам, да месечно прање жене не чини је молитвено нечистом. Та нечистота је само физичка, телесна. Као и лучење из других органа (носа, плућа приликом прехладе и сл.). Ван тог процеса, жена, а тако и сви остали треба да се труде да чистог тела долазе на молитву, поготово на причешће. Но, још више да се труди око чистоте душе. Осим тога, како савремена хигијенска средства могу ефикасно спречити да се случајним истечењем крви храм не учини нечистим, као и ублажити задах који истицањем крви настаје, са те стране нема сметње да жена за време месечног прања уз потребну обазривост и предузете хигијенске мере може долазити у цркву, целивати иконе, примати нафору и освећену водицу, као и учестововати у појању. Причестити се или крстити се, ако није крштена не би могла. Само у случају смртне болести може се и причестити и крстити."
 
Додао бих да време месечног циклуса често може да буде праћено боловима и нерасположењем, мрзовољом што, такође, могу бити разлози за одустајање од причешћа.