Црква је увек упућивала на искуство свештенослужитеља и кроз њихове савете изграђивала свој живот. Из овг искуства произилази потреба за духовним руковођењем. У погледу духовног узрастања постоје неке степенице које су врло важне. Морамо данас разумети два начина живљења један је у свету - мирјани, а један је у мансатиру - монаси. У манастиру монаси имају на располагању духовника увек, јер живи углавном у манастиру или његовој близини, ту је за савет, за исповест врло брзо. Ако би мирјани хтели тог истог духовника, често им не би био тако брзо приступачан, па је то проблем а и његов живот је специјализован за живот монаха а не мирјана, зато је мирајнима духовник по природи њихов парохијски свештеник. Он им улази у дом, он их крштава, он их исповеда, причешћјује, преко њега добијају свете тајне, велико и свето за сваког хришћанина, зар тај може да се прескочи, не дај Боже, ту су први кораци. Мирски свештеник је духовник својим парохијанима. Он је "лекар опште праксе". Ако имаш потребу за "специјалистом" од њега ћеш добити благослов за другу степеницу, монаха или неко друго свештено лице. Да би те неко примио под духовни скут потребно је наравно да за то тражиш благослов. Ако га добијеш имаш "специјалисту".

Духовни одговор дао:

Протопрезвитер Милан Ристивојчевић

РУБРИКА ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА:

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs