Нису исте све воде које су освећене. Зашто? Поводи за освећење воде су различити. Молитве које се користе у освећењеу воде рецимо на Богојављење и на Крстовдан нису исте. Стим у вези она једна другу не могу да замене. Ако ти свештеник није дошао у дом за крсни славу или Васкрс, вода са Богојављења то не може да замени. На чину освећења воде на Богојављење нигде није споменут твој дом и житељи твог дома као што је то учињено пред славу или Васкрс. Водицу за здравље након сахране никако не може заменити Богојављенска.

Широка је употреба освећене воде. Она се користи при многим свештенорадњама и чиновима Цркве, било да се тада непосредно освећује, било да се користи раније освећена вода. Тако, освећена вода се користи приликом освећивања храмова, домова, надгробних споменика и разних предмета који човеку служе или се он њима користи. У светој тајни Крштења, освећена вода постаје "водом очишћења, бањом препорода, извором живота", у којој се крштени рађа "водом и Духом" за нову стварност Царства Небескога.

Свети Владика Николај за богојављенску воду каже: Богојављенска вода дивна је потврда православне вере. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита. Одавно се чува обичај да се ова водица чува у нарочитом судићу целе године, јер она помаже у свакој болести и кад мала деца имају страх ноћу, и кад човеку нагло позли и кад му храна не прија и кад не може да подноси болове у болести и кад му се смућују помисли и не зна како једну ствар да реши - и уопште, многобројне су прилике у животу и тешкоће кад се Богојављенска водица са вером употреби и стварно користи.

На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак и да сва чељад пију колико ко хоће. Али, у свим другим данима године, Богојављенском водицом, не сме ништа да се кропи, сем да се пије у болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, па ту водицу узети ујутру. У Македонији и данас многи ништа не једу прва два дана Великог Поста, па трећег дана окусе ту воду у знак велике светиње. У нашем народу од давнина поштује се Богојављенска водица. У 14. веку, за време цара Душана и кнеза Лазара, оним људима којимa није дозвољено да се причесте због неког великог греха, дозвољено им је да посте и окусе Богојављенске водице.

Свака кућа, на дан Богојављења, кад свештеник свети воду, треба да узме  Богојављенску водицу у нарочит суд и да чува преко целе године.

Црква за сваки повод наново освећује воду нпр. освећење иконе, освећење дома, освећење надгробног споменика итд. дакле, не замењује их богојављенском водицом. Свака освећена вода има своју примену тј. употребу. Са светих извора при манастирима и црквама најчешће се користи као лек.

Духовни одговор дао:

Протопрезвитер Милан Ристивојчевић

РУБРИКА ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА:

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs