Преподобни Оци у случају тзв. хулних помисли (мисли у којима се хули на Бога и светитеље) препоручују да се на њих не обраћа пажња. Без обзира да л’ њихово порекло бивало од демона, који их подмукло подмећу ономе ко стаје на молитву, или потичу од наше подсвести или чега већ, те помисли нису вољне тј. нису последица нашег произвољења, већ је њихово присуство насилно и невољно. Зато је највећа замка да се због таквих помисли оптеретимо грижом савести. У том случају грижа савести је већа препрека за молитву него саме помисли. Уопште бављење њима је бесмислено и бесплодно, најбоље је не оптерећивати се њима и оне ће саме временом отићи. Што се више будете оптерећивали њима, теже ће нестати.

Блудне помисли нас позивају да се њима наслађујемо и представљају први корак ка испуњењу греха (исто је и у случају других грехова: беса, мржње, осуђивања, итд.).

Квалитетна исповест свакако помаже, али Вас не може апсолутно ослободити присуства греховних помисли. Исповест нам умирује савест и онда се лакше молимо, али опет нама и даље предстоји борба.

Не треба улазити у "дијалог" и саглашавати се са таквим помислима, али њихово присуство је немогуће избећи, барем код нас почетника. Наша одговорност и грех наступа тек кад вољно прихватимо такве помисли и кад се наслађујемо њима или у најгорем случају ако их спроведемо у дело.

Такође се особито треба клонити од осуђивања других. Кад много осуђујемо Бог повуче благодат и онда нас такве помисли посебно нападају из чега треба да извучемо поуку да се не преузносимо над другима.

Чиста молитва је дар Божији, али за предуслов има наш труд и вежбање у молитви, где бих посебно издвојио континуитет као битан елемент. Наше је да се редовно молимо и ако нам иде отежано треба да се смиравамо и да са поверењем у Бога истрајавамо. Бог нас свакако чује и присутан је, без обзира што то увек не осећамо. Препреке у молитви, као што су поменуте помисли или сувоћа срца или невољност, једноставно су својствене нама почетницима у молитви. Зато Оци и препоручују да у молитви најпре иштемо покајање, а не нека узвишена молитвена стања. Ако се сувише узрујавамо што нам молитва иде тешко, то значи да смо несмирени и да од себе очекујемо много више. Обраћајте се Богу истрајно од срца, не оптерећујте се превише како Вам то иде, а Бог кад благоизволи отвориће срце. Многе ствари ћете сами научити ако будете истрајни, јер молитва је искуство а не теорија. Свети Јустин Ћелијски је на питање како да се молимо одговарао да је наше да се молимо, а молитва ће нас сама научити.

Духовни одговор дао

јеромонах Петар Богдановић

манастир Тумане

РУБРИКА ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА:

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил