Ближњи ми често приговарају што идем у цркву на свету Литургију. Нарочито, ако ми се нешто лоше догоди, говоре ми: "Ето, идеш стално у цркву, а види шта ти се дешава у животу!" Понекад, под притиском околине, и сам помислим исто. Посумњам у моћ свете Литургије и корисност редовног одласка у цркву. Може ли неко бити хришћанин, а да не иде редовно у цркву? Како себи и људима у окружењу да покажем, да је важно одлазити у цркву на свету Литургију?
Исус је људима проповедао у причама. Да ли хришћани могу без цркве, показаће следећа прича:
Један парохијан престао је да иде у цркву.
Раније је сваког викенда одлазио. Време је пролазило и свештеник одлучи да га посети. Дошао је у његов дом; врата су била отворена и свештеник је ушао.
Бивши парохијан седео је сам поред камина. Угледавши свештеника, климну главом у знак поздрава и руком му показа место да седне.
Сместивши се удобно, свештеник поче да посматра дивну игру пламенова у камину. Ћутали су обојица.
Након неколико минута свештеник изненада устаде, узе клешта и са њима дохвати један пламени угарак, те га стави у страну, далеко од јединствене ватре. Затим поново седе. Ћутање потраја.
У међувремену, издвојени угарак престао је да пламти, снага му је јењавала и ускоро постаде хладан и црн. Свештеник устаде поново и клештима врати угашени угарак у ватру. Тренутак касније, он је поново почео да гори заједно са другима.
Остављајући клешта, свештеник, у тишини, крену ка вратима кад на прагу чу речи: "Хвала за посету и проповед у камину. У недељу ћу сигурно доћи."
Духовни одговор дао:
Протопрезвитер Милан Ристивојчевић
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике
УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs
