Духовно увек има приоритет, тако и духовна слога. Духовно се преноси на материјално, а када кажемо материјално мислимо на све проблеме овога света. Дакле, духовно се преноси на материјално, никако супротно или посебно, односно да посебно решавамо материјална питања, при том заборављајући решавање духовних проблема. Онога тренутка када решимо проблем духовне природе, када на духовном плану остваримо победу, мора нам бити јасно како да спроведемо политику и на материјалном плану.
Навешћу један пример који се заснива на личном искуству. Логика размишљања у овом стању, у ком смо сада, није иста као логика када опростимо. Разликује се. Логика овога света каже: "око за око зуб за зуб" (2. Мој. 21, 24), а логика онога света каже: "Ономе који те удари по образу, окрени и други" (Лк. 6, 29). Логика онога света задобија се када некоме све опростимо од срца. Када Господу ударају ексере у руке и ноге, у том најпотреснијем тренутку, Он изговара ове речи: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" (Лк. 23, 34) То је небеска логика насупрот земаљске логике. Зато ми треба да тежимо ка овој небеској логици и да се потрудимо да бар једном човеку, са којим имамо проблема, опростимо све од срца да бисмо доживели плодове тога праштања. Плод тога праштања је љубав, права искрена љубав. Када се дође у то стање, када се осети искрена љубав, онда се и мења логика размишљања. Хајде да прво остваримо ово, а када дођемо у то стање искрене љубави, можемо да размишљамо о решавању других материјалних проблема.
Праштање и љубав су као две карике ланца. Нема љубави без праштања. А праштањем задобијамо два највећа блага онога и овога света. Благо онога света је само Царство Божије. Господ је обећао да, ако другима опростимо и нама ће се опростити. Што значи улазак у Рај, али не само то, већ овде у свету задобија се највеће благо овога света. Највеће благо овога света је однос искрене љубави који подразумева моћ праштања. Када то будемо остварили, макар према једној особи, онда ћемо бити охрабрени, имаћемо искуство како је то, како су слатки плодови праштања и онда ће се код нас створити апетити да то применимо и према осталима, а тада можемо да приступимо решавању материјалних проблема. Када би један човек кренуо у подвиг опрaштања и када би дошло до праштања, тада би се човек спасавaо тим подвигом. Свети Оци говоре да када се један спасава хиљаде за собом повлачи, а то ће са собом донети и духовну слогу и слогу међу људима.
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике
УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље
ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs
ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ (ВИДЕО) - О ПРИПРЕМИ ЗА СВЕТУ ТАЈНУ ПРИЧЕШЋА - кликните да погледате
Духовни одговор дао:
Архимандрит Михаило Биковић