Бог помогао,

Ако постоји чврста и неподељена жеља и љубав према монашком животу онда првенствени проблем представља одабир манастира у који ће кандидат ступити. Најпре је потребно доста се молити Богу да Он усмери наше кораке.

У периоду до самог ступања у манастир битно је да кандидат редовно иде на Литургије и остала богослужења, да пости како Црква налаже да се исповеда и труди да живи врлински тј. да живи црквено, што је и један од показатеља да је његова жеља на правим основама. Такође је корисно читати монашку литературу и на тај начин се упознавати са монаштвом.

Затим бих препоручио да се одабере неколико манастира на основу препоруке црквених и духовних људи у које имаш поверења. Не би било лоше да се оде у те манастире са молбом да се неко време борави у њима уз претходно објашњење настојатељу да је присутна жеља за монашким животом. Тада ће кандидат искусити како изгледа реалан монашки живот и видети да ли себе проналази у свему томе. А и манастирска заједница ће такође, видети да ли се кандидат уклапа или да ли је уопште за монашки живот. Могуће је и да дође до разочарења или одустајања из неког другог разлога, али је свакако боље одмах одустати ако човек увиди да није за манастир и то није ништа страшно. После монашења нема предомишљања.

Ако жеља и даље остане присутна или се чак још повећа, онда треба изабрати један од тих манастира. У избору не треба бити брзоплет али ни исувише пробирљив. Када једном коначно одабере манастир у коме кандидат жели да оствари своје монашко призвање, није добро мењати манастире, него се наоружати трпљењем и са поверењем у Бога прихватити истовремено и благослове и искушења која се у тој конкретној монашкој заједници налазе. Један од превасходних показатеља добре духовне атмосфере јесу братски односи љубави и поштовања међу монасима.

Ако постоји нека препрека за ступање у манастир то ће ти у сваком манастиру где се оде са жељом за монаштвом објаснити, не бих сад набрајао посебне случајеве.

Ако постоји добар однос поверења са парохом онда ће његов савет свакако добро доћи, али препорука пароха није неопходна за ступање у манастир.

Што се тиче хране и осталих техничких питања у манастиру то нема потребе да те сада оптерећује, ако се решиш да одеш у манастир тамо ће ти све објаснити. Углавном манастир је тај који брине о техничким потребама искушеника.

Верујем да су готово сви манастири расположени за примање нових кандидата, а што се тиче препоруке и самог избора ту ти не могу више помоћи од онога што сам горе већ написао. За детаљније разматрање ове теме ипак је потребан лични контакт и међусобно познавање.

Такође бих препоручио за читање посланице старца Пајсија Светогорца које се баве овим "уводним" питањима.

Знај да је живот у манастиру јако тежак и на то треба најпре да се спремиш ако желиш тим путем поћи. Спремност на трпљење и послушање показатељ је истинског призива и тада монах бива радостан поред свих тескоба, јер зна да је Бог са њим.

Свако добро од Господа.

Погледајте и ВИДЕО јеромонаха Петра Богдановића као предавача у оквиру ДУХОВНИХ БЕСЕДА Цркве Уб

Духовни одговор дао:

јеромонах Петар Богдановић

манастир Тумане

РУБРИКА ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА:

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - кликните и прочитајте још питања и одговора из ове рубрике

УРЕДНИЧКИ ТИМ - НАША МИСИЈА И ВИЗИЈА - кликните за детаље

ПИТАЈТЕ ДУХОВНИКА - пошаљите емаил на:pitajte@crkvaub.rs