ПОУКА: Када човек размишља о својој прошлисти, о времену док није познавао Бога и о томе колико је грешио, осећа скрушеност, смирује се, плаче, тражи опроштај и размишља: "Ако ме напусти благодат Божија, ја ћу чак опет чинити рђава дела!" У том случају, душу ограђује извесни страх сједињен са смирењем. Овакво размишљање назива се познавањем човекове слабости. Чак и без (подвижничких) напора и патње, само ово познање ће као плодове своје донети смирење и ( душевну) корист.
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
сајт Цркве Уб
