Истина је суштина Цркве и смисао црквеног богослужења. И за хришћанство нема веће радости од непрестаног поимања и понирања у тај богочовечански Мистирион,у то Тајанство,кроз које вера може да заима Саму Божанску Истину,Сам Божански Живот.
Вера иште и потребује јединство верујућих који, љубећи једни друге, управо тим јединством сведоче пред светом да су ученици и следбеници Христови.
Када долази цар, најпре се појаве његове заставе и символи, па затим се појави и он сам, весео и радостан због победе, и радошћу испуни и своје поданике. Исто тако и наш Господ Исус Христос, који ће нам ускоро показати Своју победу над смрћу и појавити се у слави Васкрслог дана, унапред нам шаље Свој скиптар, царски символ-Животворни Крст-који нас испуњава радошћу и припрема да, колико је то могуће, дочекамо самог Цара и изразимо славу Његовој победи.
Сваки дан узимати и носити свој крст не значи само трпети тешкоће и бреме животно.То пре свега значи непрестано живети у сугласју са својом савешћу, живети у светлости суда савести.
ПОУКА: Већ гледамо како православна вера-која је овде на Западу дуго времена била једна туђинска вера-постаје истински и потпуно васељенска вера, то јест вера која може да пружи одговоре на сва питања свих људи свугде.
