ПОУКЕ - Свети Дијадох Фотички о депресији

ПОУКА: ПОРЕКЛО ДЕПРЕСИЈЕ  57. УМ ПОМРАЧЕН ОЧАЈАЊЕМ
 
Када је душа смућена, узнемирена гњевом или дубоким очајањем, ум, без обзира на труд, не може да одржи сећање на Бога. У потпуности помрачен насртајима страсти, човек губи сваки облик њему својствене перцепције. Стога и не може да се пројави непрекидно сећање на Бога, јер је та способност ума опхрвана страстима. С друге стране, када се душа ослободи ових страсти, онда чак иако је ум тренутно заборавио на објекат своје чежње, он се одмах враћа на првобитно добро дело сећања на Бога.

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

сајт Цркве Уб

Настави са читањем

ПОУКЕ - Свети Дијадох Фотички о депресији

ПОУКА: КАКО САВЛАДАТИ ДЕПРЕСИЈУ 156. БОГООСТАВЉЕНОСТ
 
Када се Бог, из васпитних разлога, повуче, наступа неизмерна туга, понижење и чак извесно очајање душе. Бог то чини да би обуздао склоност душе ка таштини и самољубљу, јер се срце одмах испуњава страхом Божијим, сузама благодарности и великом чежњом за тиховањем. Међутим, када се Бог потпуно повуче, душа бива испуњена унинијем, неверјем, гневом и гордошћу. Ми, који искусисмо обе врсте остављености, у оба случаја Богу треба да приступимо на одговарајући начин. У првом случају, треба да Му, од свег срца, заблагодаримо, схватајући да Он тако обуздава нашу плаховитост и, попут доброга оца, поучава нас разлици између врлине и порока. У другом случају, треба да Му исповедимо своје грехе, да Му са сузама завапимо и да се, што је могуће више, одвојимо од света, да би Га, уз велики труд, коначно подстакли да се поново, као некада, открије у нашим срцима.
Ипак, треба да схватимо да када је непосредна борба између сатане и душе у току – говорим о борби у случају када нас Бог напусти да би нас поучио – тада се благодат, као што сам већ рекао, помало скрива, али она и даље крепи душу, тако да у очима њених непријатеља победа изгледа као дело саме душе.

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

сајт Цркве Уб

Настави са читањем