Ходочастећи Грчким светињама открили смо још један бисер Грчке цркве, до тада познат само малом броју српских Владика и монаха, манастир посвећен Христу Пантократору. У њему је део свог живота провео и један од највећих духовника Православња старац Порфирије Кавсокаливит. Преко стараца Порфирија Господ и открио овај давно заборављени манастир, за који је Старац изјавио да је највећа светиња у Грчкој. Духовно чедо старца Порфирија, игуманија ове светиње мати Стилиана, била је обрадована нашом посетом, рекавши нам, да смо прва поклоничка група из Србије која је организовано посетила манастир. 

Враћајући се са Егине отац Михаило нам рече да следеће што посећујемо је манастир Пантократор у коме је једно време боравио старац Порфирије Кавскаливит.

Нико од поклоника ниша више није знао о манастиру и опуштено смо прошли манастирску капију и не слутећи какву светињу посећујемо.

Док прилазимо порти манастира размишљам како је све повезано. Страц Порфирије веома поштовао и волео Светог Нектарија Егинског а био је духовни отац старцу Нектарију Виталису.

Улазећи у цркву на самом улазу дочекала нас је велика икона насмејаног и радосног старца Порфирија Кавсокаливита. Поклонила сам се,  целивала икону и захвалила старцу на дивним поукама које сам прочитала у његовим књигама.

Тог тренутка монахиња нас је позвала и почела да прича о манастиру.

Манастир Пантократор називали су још и неспавајући манастир јер се у њему служила Литургија 24 сата, на осам различитих олтара. Манастир је бројао преко 400 монаха, све до тренутка док турска војска зверски није за време једне од Литургија побила све монахе и потпуно уништила манастир.

Доста касније на остатке запуштеног манастира долази прозорљиви Старац Порфирије, који је осетио на тим рушевинама благодат и рекао да се на том месту налази највећа светиња у Грчкој

Монахиња завршава причу и одводи нас до једне од просторија у којој су смештени кивоти са моштима побијених монаха, од којих се за једног претпоставља да је био Игуман јер му је раскомадано тело нађено испред олтара.

Целивамо мошти и видно потресни одлазимо до трпезарије на чијим нас вратима дочекује игуманија Стилиана, бакица са невереватно плавим очима пре бих рекла скенером и најрадоснијим Порфиријевским осмехом на свету.

Целивамо јој руку и улазимо у просторију у којој смо послужени колачима и соком, заузели места и упијали сваку реч изговорену из душе игуманије Стилијане. Старица нам беседи о свом животу проведеном поред старца Порфирији њеног духовног Оца, о његовој прозорљивости и љубави према целом свету, о догодовштинама, шалама и радости Старчевој. Старац Порфирије за кога су Атонски подвижници рекли да се такав духовник рађа један пут у току 400 година у Грчкој цркви, сахрањен је на Светој Гори.  Гроб му нисмо целивали али смо осетили његово присуство на сваком кораку и у сваком тренутку боравка у манастиру Пантократор.

Тада сазнајемо и да је старац  јако волео нас Србе, да се молио и бринуо за нас. Деведесетих година при избору за Патријарха Српског рекао је монахињама, да се моле да на трон Српске патријаршије буде изабран Владика рашко-призренски Павле. Тако је и било и када су му из Србије јавили да је изабран Патријарх Павле, био је пресрећан.

И ми смо били пресрећни после овакве приче а када је игуманија позвала да нам њене монахиње отпевају духовну песму у част браће из Србије, били смо и почаствовани оваквим пријемом. Са сузама у очима растали смо се целивајући руку Игуманији и отишли у једну келију препуну кивота са моштима светитеља.

Невероватно колико је честица моштију било изнесено на целивање, нама поклоницима из Србије. Небројано пута у току овог радосног дана удостојени смо посебне благодати, нека ми Господ опрости ако грешим, али сигурна сам да је све ово нама даровано молитвама Старца Порфирија Кавсокаливита.

Амин!

Текст писала Др. Јелена

Објавио раб Божји Ђорђе