Пишем  ти с молбом, надом и жељом да не заборавиш ко си, чије те млеко отхранило, колико је молитви, непроспаваних ноћи, дрхтаја, стрепњи и љубави у тебе уткано и колико је љубав Господња, као и родитељска безусловна и велика.

Замисли дан у којем се сви твоји снови, све изречене и неизречене жеље,  тајне мисли дубоко у срцу скривене, а преточене у молитве, дуге,искрене молбе Ономе који једини може да их чује и љубављу створитеља, спаситеља и родитеља претвори у стварност… замисли, дакле, тај дан у којем све твоје молитве постану стварност и  ти тако мајушан, слабашан будеш награђен за своју искрену тежњу да будеш човек. Е у таквом једном дану си се и ти родио.

Замисли још дрхтај оца и мајке над болесним дететом, њихову немоћ, слабост и бесмисао свих грађевина, аутомобила и материјалних ствари које их окружују над  једном, једином жељом и молитвом коју њихово срце може да има и изговори. Кажу, човек треба да се моли само за  оно што није сам у могућности да оствари. Зато, не тражи оно што зависи од тебе и што можеш и сам само ако хоћеш. Нек ти жеље буду одмерене, а душа пред Богом и самим собом чиста. Ако си све од себе дао, ако си целог себе дао, тек тада и ти можеш да захтеваш, очекујеш и надаш се.

Зато, пази шта желиш и пази шта радиш! Не буди незахвалан, бахат и себичан. Скромност је, веруј ми, врлина, ма шта неки о томе данас мислили. Добро мисли и ради и добру се надај. Пази на себе и пази друге од себе.  И, веруј…веруј увек, непоколебљиво и искрено. Бог је љубав, а само љубав постојању даје смисао. Искрено живи, искрено воли, искрено мисли, јер миран сан вреди више од свих богатстава овог света. Научи и запамти да се знањем померају границе своје моћи. Радуј се животу!

На крају, док ти младост и немирни дух пажњу не окрену ка нечем само теби важном, још нешто те молим: буди захвалан Богу за сваки нови дан, зрак Сунца, кап кише и удар ветра који ће те, веруј ми, оснажити и само учинити бољим човеком.

Аутор :

Стојановић Јасна