.....Путујемо сатима - стотинама километара скроз на други крај Украјине - на југо-исток. У близини града Харкова, у близини Русије налази се СВЕТОУСПЕНСКА СВЕТОГОРСКА ЛАВРА. Околина изузетно лепа, река, шума, брда - бајка. Место, Богом дано за одмор и молитву. Смештај изузетан, врхунски - касније сазнајем да је такав смештај нама, Србима, лично омогућио Игуман манастира, Владика Арсеније – разлог, веома воли Србе. То доказује следећим својим гестовима када нашу српску дружину прима у Владичанске дворе, прича са нама, фотографише се и дарује нас. Не знам да ли је ко други од ходочасника, којих има на хиљаде, доживео такву част. У дужем разговору који смо имали са Владиком издвајам сазнање да је давних дана Игуман Лавре, који се такође звао Арсеније, увео праксу да сваки посетилац Лавре мора бити нахрањен и напојен на рачун манастира а иначе Лавру, дневно, посети више стотина ходочасника.

У Лаври се задржавамо скоро читав један дан преко плана што мени чини посебно задовољство. Када нешто волиш, када у нечему уживаш, ништа ти није тешко: Саборни Храм - вечерња служба траје преко 4 сата а мени је лепо, благодат Божија око тебе се шири. Храм је дупке пун (сваки пут, за време службе је тако). Следећег дана – 21. јул - први пут наводим датум, је празник, посвећен Икони Казанске Мајке Божје а тог дана је рођено моје дете - ћерка Миона. Света Литургија је почела у 6 сати изјутра а завршила се у 12 сати и 30 минута. Узео сам благослов од Игумана Арсенија.

Следећег дана, у 14 сати, сви смо се сабрали у Успенској цркви. Светој Литургији присутан је велики број Владика. Повод је био изузетан - јединствен. У Лаври су мошти Светог Кнеза Владимира и данас су испраћене на дуг пут - испоставиће се да смо ми од почетка нашег пута па све до завршетка, а то је било у Белорусији (у граду Минску где је организиована завршна свечаност којој су присуствовали сви највећи великодостојници православног света, међу којима и наш Патријарх госп. Иринеј, Митрополит Амфилохије, Владика Теодосије) пратили свете мошти. Велика благодат за све нас.

Кијев. Што је Косово и Метохија за Србију то је Кијев за Русију. А у Кијеву и над Кијевом и над целим православним светом уздиже се блиста, зрачи КИЈЕВСКО - ПЕЧЕРСКА ЛАВРА. Доминира у духовном и сваком другом погледу. Игуман Лавре је Митрополит Владимир, у Лаври је његов дом. Ту је смештена, у православном свету свима позната, Духовна Академија коју су похађали и наше владике а сусрео сам и петорицу наших момака из Републике Српске - то су наше будуће владике - даће Бог.

Оснивачи овог духовног Светионика су св. Антоније и Теодосије, 1051 године, којима се придружише доста монаха и који су у земљи копали себи келије - пештере, ту су живели и Богу се молили.

Трећи пут како сам у Лаври и сваки пут је доживљавам на другачији начин. Крећем се доњим и горњим пештерима. У кивотима, као да су заспали, налази се око 130 нетрулежних моштију, светих, преподобних, чудотвораца, затворника. Не знам да ли игде на свету можете видети, додирнути, целивати толико нетрулежних моштију светитеља.

У тим подземним ходницима присуствовао сам, једном приликом, светој литургији. Мада се стотине страница могу исписати о Кијевско-Печерској Лаври, ја овде још наводим, Источник светих, чудотворну икону Пресвете Мајке Божје у Богородичиној цркви, Храм у коме се чува капа Св. Марка гробокопалника и још много, много светих ствари и места. За све то време док ми обилазимо Лавру и молимо се у храмовима пред иконама Господа, Богородице, Светих, вечни Дњепар тихо, да не би узнемирио молитвенике у Лаври, протиче испод зидина вечне Лавре. Ходочасници долазе, пролазе и одлазе а светиње заувек остају.

Улазимо у РУСИЈУ. Задржаћу се још само на ТРОЈИЦА-СЕРГИЈЕВОЈ ЛАВРИ. Светиња над светињама. Морам да бирам речи за тако велике духовне светиње као што су Руска хришћанско православна светилишта - небо на Земљи. За боравак - посету само једној од светиња вредно је живети, значајније од свега доживљеног и проживљеног.

На 70-так km од Москве, у бившем забрањеном граду Загорск сада Сергијев Посед, налази се Тројице - Сергијева Лавра. Златна кубета многих храмова који се налазе унутар зидина Лавре, на којима блистају златни руски крстови, додирују небо и као антене спроводе Божју благодат на Земљу руску. У Троицком Храму су мошти светог – свевременског Сергија Радоњешког. Најчувенија икона - чудотворна Св. Тројица - рад, по многима најчувенијег иконописца у историји људског рода, преподобног Андреја Рубљова, налази се у овом храму (то је прва копија, оригинал се чува у Третјаковској галерији у Москви).

У манастиру се још налазе свете мошти св. Никона, преп. Дионисија, св. Филарета Московског, св. Инокентија Московског - просветитеља Аљаске и Сибира и мошти многих других.

Лавра је духовни центар Русије у којој се, такође, налази и чувена Духовна Академија. У дугачком реду, који никад не престаје, чекам и успевам да целивам мошти св. преп. баћушке Сергија. Иконостас у том храму је највреднији од свих познатих у православном свету.

Велика је гужва у Лаври, тако се ремети онај мир који краси манастир па самим тим, чини ми се, да слаби онај молитвени осећај. Ово важи за сва поменута места (нажалост). Међутим то је цена садашњег света када се све комерцијализује и модернизује.

Сада смо, отприлике, на пола пута. Обишли смо још многа света места и светиње по Украјини, Русији, Белорусији, међутим ја ћу сада овде да станем - да се мало одморимо. Ако будете желели наставићемо путовање, а тада ћу вам причати о светим источницима, о Оптина пустињи, о Светом Дивијеву и другим светињама.

Један древни мудрац рече да ствари имају онакав изглед какав им даје наша душа. Какав је човек у себи тако он и о свему спољашњем суди. Бог је означио пут којим сваки човек треба да иде – треба само прочитати шта је Он за тебе написао.

Због чега сам ја, на почетку овог текста - путописа записао ону мисао о вину? На овом путу било је нас 90-торо. Убеђен сам да има исто толико и прича - различитих. Твоја ће бити 91-ва. Срећан ти пут драги мој непознати ходочасниче.....

Крај

Београд 14.4.2014.

Аутор текста:

Мирољуб – Цале Сератлић

Аутор фотографија:

Драган Петровић