Метеори, свете стене, манастири између земље и неба. Тек пред овим нестварним призором човек схвати величанство Божије и славећи Га може започети своје ходочашће. Идеју о оснивању ових чудесних манастира, имали су Светогорски монаси задивљени лепотом стрмих стена. У осниванњу првог манастира највеће заслуге приписују се и једном Србину, по историчарима последњем Немањићу Јовану Урошу, монаху Јоасафу.
Доста година касније бежећи и тражећи мир, Атонски пустињаци су благодарношћу Божијом саградили преко двадесет манастира, налик оним на Светој Гори. Манастири Велики Метеор, Русану, Варлам, Свети Никола, Свети Стефан и др. и данас представљају чуда за науку.
Сви манастири су грађени из темеља и један су од најважнијих манастирских комплекса у Грчкој.
Густа магла чудесно се спуштала до самих кровова прво изграђеног манастира, Великог Метеора посвећеног Преображењу Господњем . Манастир се налази на стени повезаној са тлом, тунелима и степеницама. У првим вековима монаси су се до врха стена, до манастира, успињали помоћу канапа и специјалних мрежа налик рибарским. Тек у 20 веку изграђени су тунели и степенице.
Још увек неки од монаха традиционално користе тај начин пењања. Док слушамо водича који нам надахнуто прича ову причу, пажњу нам привлаче два монаха који се у корпи, импровизоване жичаре превозе према манастиру.
Као и свуда широм православног света светородна Лоза Немањића оставила је дубок траг и у овим манастирима. Душан Силни, Цар Срба, Грка и Бугара управу над овим делом Грчке уступио је свом брату, побожном и благочестивом Симеону - Синиши.
После Симеонове смрти на престо долази његов син Јован Урош. Јован као ктитор првог манастира, посећује манастир и развија дубоку везу и пријатељство са монасима. Након пар година, одриче се престола, одабира Господу угоднији пут и постаје монах Јоасаф.
Као игуман оставља непроцењив траг у историји овог манастира, што се може видети по фрескама овог угодника божијег. Православна црква прославља овог угодника Божијег, 3 маја као преподобног Јоасафа Српског.
Мошти му се налазе у цркви, поред моштију његовог сабрата, светогорског визионара по чијој је идеји манастир основан.
Поред мира и тишине која влада у манастиру, већина фресака и икона које манастир поседује смештена су у музеју. У оквиру манастирског комплекса налазе се и капела, скромне монашке келије, кухиња, трпезарија и амбуланта.
У самој цркви посвећеној Преображењу - Метаморфозис на Грчком, налази се и веома вредан позлаћени иконостас са иконом Богородице са ружом, јединственом у Православном свету. Пресвета Богородица са Христом у руци држи Вечну Ружу.
На изласку из манастира коментаришемо невероватно густу маглу и сазнајемо од водича да је време такво у већем делу Грчке.
Следећи манастир који смо обишли је манастир Св.Стефан и налази се на литици изнад варошице Каламбака. Магла, која нас и даље прати читавим путем спречава нас да видимо изграђени мост који повезује манастир на стени са тлом. Рекоше нам да је од свих манастира овај најприступачнији.
На самом мосту срећемо Владику Јустина Тимочког, са монахињама.после краће приче и благослова Владике, улазимо у манастир посвећен Св.Стефану.
У манастиру сазнајемо да је на овом месту живео неки пустињак и саградио прве келије у 12.веку. Манастир је основан доста година касније, посвећен је првомученику Христовом Стефану. Један од оснивача је још један Немањић, Антоније, нерођени брат монаха Јоасафа.
Наравно и на помен да смо из Србије, монахиње имају посебни однос према нама пун љубави и благодарења и без обзира што је прошло много векова, памте доброчинства Немањића и све Србе сматрају за Ктиторе манастира..
Пуни утисака и захвалности Господу, настављамо ходочаће према Атини и чудотворној икони Благовести на острву Тинос.
Аутор текста
Оливера Обрадовић
Погледајте и:
Галерија слика
