ПРИЧА О ХОДОЧАШЋУ У СВЕТУ ЗЕМЉУ - ВАСКРС

Саборни храм је одјекивао од повика на разним језицима: «Христос Воскресе – Ваистину Воскресе ''! Руси су предњачили. После Вскршње Литургије и причести, имали смо заказан  свечани ручак у једном дивном арапском ресторану. Ја сам за ову прилику, понео домаће ракије, па смо нас четворица, уз шљивовицу, призвали дух завичаја у овај Свети град.

 

У суботу увече смо у комплетном саставу дошли у саборни храм, да би присуствовали Васкршњој Литургији која почиње око поноћи и траје до 5-6 сати ујутру. Саставићемо 24 часа без сна, али издржава се без већег напора. Патријарх чинодејствује са свештенством и епископима из неколико земаља, међу којима су и наши свештеници. Сви они су ујутру и причешћивали вернике. На велику радост, ово је наше пето причешће у Светој земљи. Саборни храм је одјекивао од повика на разним језицима: «Христос Воскресе – Ваистину Воскресе ''! Руси су предњачили. Следи туцање васкршњим јајима и повратак у хотел.

Имали смо слободно пре подне до 11 сати, када су нам наши водичи , заказали свечани ручак у једном дивном арапском ресторану. Ја сам за ову прилику, понео домаће ракије, па смо нас четворица, уз шљивовицу, призвали дух завичаја у овај Свети град.

На Васкршњем ручку је било стварно свечано. Била је опуштена атмосфера. Промрсили смо после 49 дана поста. Били смо срећни и расположени због онога што смо до тада видели, осетили, доживели. Први пут од доласка у Јерусалим имали смо цело после подне слободно. Између осталог, одвојио сам прилично времена да спремим ствари и да расклопим крст због лакшег транспорта. Ја се прилично вежем за Света места која походим, па ме је била ухватила сета због сутрашњег растанка са Јерусалимом!

Зато сам са камером у руци, изашао на видиковац, испод нашег хотела и по ко зна који пут почео да шарам објективом по старом граду. Одавде са Маслинове горе најлепши је поглед.

Када је ипред мене ''историја'', не могу а да се у мислима не вратим у исту. У освит дана који је уследио за суботом, жене, верне Христове ученице похитале су ка гробу, да би помазале тело мирисним уљима и тако окончале све погребне обреде. Међутим када су се приближиле виделе су да код пећине нема страже. Огромни камен био је одваљен са улаза а тело Христово је ишчезло. На камену је лежала само плаштаница, у коју је приликом погреба, био увијен распети Спаситељ. Унутар пећине, испред жена мироносница. стајала су два анђела у блиставо белим одеждама. «Не плашите се! Ви тражите Исуса распетога, али Он није овде. Не тражите живога међу мртвима...Он је Васкрсао! Идите и кажите Његовим ученицима да је Он Васкрсао, као што је и говорио и да ће га они ускоро видети''!

Када су све ово мироноснице испричале апостолима, они нису у то поверовали, и само су Петар и Јован отишли до гроба, да би се уверили и испричали другим ученицима о Васкрсењу Христовом. Христ је умро на крсту, али је победио смрт, васкрсао је и поново оживео.

Доћи ће време када ће силом његовог Васкрсења, сви људи који су било када живели на земљи, такође Васкрснути. Сваке године ми се посебно опомињемо Светог Христовог Васкрсења и радујемо што је свима нама отворен пут ка Богу, кроз веру у Господа распетога због наших грехова. Као што је старе Јевреје, Бог на пасху избавио од египатског ропства, тако нас сада Господ, избавља од царства смрти. ''Христос Воскресе'', поздрављамо и ми једни друге на Пасху и одговарамо: «Ваистину Воскресе''. 

Наставиће се...

Аутор текста:

Милан Поповић